Употреба речи сунчала у књижевним делима


Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

васпитању, питајући оца и очуха где су они били док сам ја растао, и звиждучући прођох ка цркви на чијем се прагу сунчала Драга Падавичарка и још два или три просјака из мађарског краја.

Немам времена за то! На надгробној плочи коњичког капетана сунчала су се два гуштера а очице су им светлеле као бисери. Било ми је жао да их покрећем и пођох даље.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Нека се удаје, ако хоће. И то ти је све! Квит! Чиста посла! Штета само опаке жене! Ко да се на месечини сунчала... МУСА: Ама баш и није толико квит! Чиста посла?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

сина, дијете од неколико година, била под каменом у рупи змија, која је често излазила, те се пред рупом својом сунчала.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

сина, дијете од неколико година, била под каменом у рупи змија, која је често излазила, те се пред рупом својом сунчала.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

једнога сина, дијете од неколико година, била под каменом у рупи змија, која је често излазила те се пред рупом својом сунчала.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности