Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Треба путовати! — рече Сремац. — Ено се већ и ноћ спрема, — додаде, показујући у залазак сунчев, — а овде у чаршији баш не бих рад ноћити.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
хладно кишно сивило и мрак (како се смркло, тако је и захладило), кроз коју је небеску кључаоницу онај закаснели сунчев зрак на оних неколико усамљених кућа, на оном далеком планинском превоју, пао?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев — прави хватајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако божје доба дана; али му памет не беше
А Станко, који би се вазда загледао у излазак и залазак сунчев, који се бацао у сањарије чим инсекти зазузучу око њега — први пут то не погледа. Оп је ишао тромо и лено...
Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као осмејак зорин... Па га гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уста... „Јело!... Зар си ти?!
Ваздушна струја, пуна свежине, разгаљиваше врела тела ратничка... У сами сунчев смирај рупи човек у Турском оделу. — Дева!... Дева!... — повикаше са свију страна. — Шта нам носиш? — Где је Чупић?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На пустом путу атом праха, У небу сунчев круг и слика, Жижак у дому сиромаха, Суза у оку мученика. ХИШЋАНСКО ПРОЛЕЋЕ Видик се крвљу сав зарубио, Први кос
И скакаваца мину јато... С топола јастреб млади Баци у сунчев сјај и злато Свој крик вечите глади. СВИТАЊЕ Јутарњи стрњик мори слана, Из поља нешто тешко вапи, То плитку реку
На брегу изнад мокрог крша Први зрак сунчев тек се роди, И невесело залепрша, И угасне на плиткој води. СУША Већ месецима огањ дажди, Препуклу земљу мори
Усамљен вечно, страшна грмен, У први сунчев тренут сјања, Низ озарену баци стрмен Црни сен свога очајања. А ноћу небу завихори, Кад зна да болно све занемље
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И тек доцније: — Шта је? упита он натмурено и без воље за разговор. — Посматрао сам залазак сунчев. Било је дивно. А ти? Све сањариш о најчуднијим стварима овога света. — О ја сањам, имаш право.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА ИСМЕВАЧЕ Тражим помиловање за исмеваче који све изреда извржу руглу: месечеву главобољу, и сунчев оптимизам, доброту њиве, радозналост вода, душу затворену, душу што се лако ода, страсти стараца, љубави младе
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
И полуслепи старац, који само наслућује сунчев сјај, изриче похвалу голом току ствари. Свуда сунце једнако грије старост и свеједно је гдје ћеш склопиш очи, примиће
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' тек она светла бива што с облака падне сива па је сунчев плам целива, да се засја и прелива на дивоту света жива. Тако су и просци Твоји: — ко да бира ко да броји?
У њем се служи жртва љубави. Иако се у њему не славе боговско-људске страсти Христове, иако му не светли сунчев плам, ал' у њем трепте јасне звездице, самртних страсти бесмрт-веснице.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ЧУДО У ЗАРОЖЈУ Три јерарха - Часни пост. Са зреника сјакти кост. Прелазећи сунчев мост у Зарожје стиже гост. У свануће пукне глас као нада, као спас. Тророг ветар дигне пласт.
рез тек укрсти се, те зажути дрем са памтивека, чија сува кост шупљином труби: Повест, то је скеч лудаштва, Сунчев воз у немилост. О, да смо воћњак обојен у креч мирноће беле, а не тмушом лет да питамо се: има ли нас пет!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
тај што камен-темељац носи Стефан је Оснивач Стефан и Вук у Раваници Расту два сина сигурна у свој лик по њима сунчев сјај бриди венци трепере још мало па ће њиховог оца да посеку при крају жетве Јуноше високе усред рата и песме расту
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
поред тераоца на челним колима видимо црну прилику свештеника са епитрахиљем око врата. Повремено засија сунчев одблесак са златнога крста у његовој руци... Већ су близу, и голим оком се виде.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Једна је пчела на шљунак села, И поскочила, као врела. Јер пре ње на тај исти шљунак Био је присео сунчев зрак. Две бубе, на врху травне ћубе, Једна другу у лице љубе, А балегари покрај балеге кравље За јуначко се
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Аристарха загреја тај поглед као сунчев зрак, и он поцрвене кроз своју мрку кожу све до вране косе. Аристархос поче са неколико речи дубоког поштовања,
да се њихови стварни пречници виде, посматрани са Земље, под једнаким углом. „Како ни привидни пречник Сунчев ни онај Месечев не подлеже никаквим видљивим променана, то важи исто и за отстојања тих двају небеских тела од Земље,
„Ја сам измерио привидни пречник Месечев, а тим и Сунчев и нашао да мери 30 лучних минута. То сам премеравање искористио при својим каснијим рачунима“.
је у том положају заузео свој војнички став и обазрео се са изразом самопоуздања по дворани, учини се присутнима да је сунчев зрак пробио тамне облаке, јер сви су веровали у његову способност и познавали његову храброст, опробану толико пута
Прва од њих расула је Сунчеву светлост, као и у Улздорпу, у Сунчев спектар на застор, постављен иза те прве призме. На том застору начинио је Њутн малу рупицу и пропустио кроз њу само
Не могу да се сит наслушам тих гласића, они ме усрећују као весели сунчев зрак“. „Ви сте, видим, врло добар човек. - Да ли сте се већ оженили“. „Још не“. „А што?
Па и сада су ми унучићи топли сунчев зрак који озарава позну јесен мога живота“. Кад спомену своје унучиће, он се прену и погледа на сат.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту наступа црна непробојна ноћ...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Еј, кауре, тако ваља, — рећи ће Турчин — јер је мисец сунчев брат. Добро је; кад изашла година кршћанину, пита он да му господар плати.
— Што то радиш? — пита га господар. — Ово је руманов брат исто кâ и мисец сунчев, зато ваља да су оба заједно. ХАЏИЈА С ЋАБЕ ЧУВА ПРАВЕ РАЈЕ Био је некакав Турчин ага који је велике зулуме раји
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— Дође дома млада мома, На лицу јој сунчев жар, „Где си, дико, за толико?“ Дочека је мајчин кар. „Немој, мајко, карат’ тако, Нисам крива, није ред...
За сваки топли сунчев зрак Пољупца слатка, медена, У груди твоје зима сад Забада копља ледена. За сваки шапат љубавни Што исток шапну
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О, стуб сунчев занет бешчулном музиком Убија нас сном о савршенству, сликом Пустиње што очисти сунце од времена И белих светлости
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
) То није била њена шамија!... Та њене косе густе витице Танан је ваздух мирно гладио; А сунчев зрачак, мазно играјућ, Од студи јој је теме чувао... Чија је, дакле!... Хо!... Сећам се сад!...
Ћипико, Иво - Пауци
Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини. Из даљега допираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну птица и цијукну.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
беоњачама, показивао им како ипак у томе опаком људском свету има нечега од божанске светлости, искрећи у тмини као сунчев зрачак. А онда је отишао разбојницима, тим шумским зверовима, да и на њих расипа своју љубав.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ви не можете ока да одвојите, догод се не угаси и последњи сунчев зрак. У полутами продужујемо нашу шетњу а ја Вас водим на лево у алеју засађену високим палмама.
“ Но, ствар је требало држати још у тајности, док му Сунчев зрак не саопшти величину наше Земље. И Ератостен је дочекао тај дан.
Обе казаљке које су се разишле поклопе се после годину дана, а за то време је сунчев сат заостао према звезданом тачно за 24 сата.
Она ми, у осталом, даје тему за ово моје писмо. Сва лепота природе коју сада уживам дар је Сунчев. Све боје које трепере кроз овај прозор само су одсјај Сунчеве светлости.
Оно изгледа, отприлике, овако. Црна плоча нашега Месеца, који је заклонио Сунчев лик, као да лебди, тешка, у простору.
Но, поред свега тога, не бисмо смели Сунце упоредити са чигром, јер екваторијални појас Сунчев обрне се око Сунчеве осе за 25 дана, а појаси који су даље од екватора требају за свој обрт дуже времена; они који су
Зато ће се у оно доба угасити на Земљи за навек Прометејева искра, узета од богова, дар Сунчев сачуван у Земљи три стотине милиона година.
Коперник га, веле, није никада видео, а овде, ван Земљине атмосфере, та је планета видљиви пратилац Сунчев и у пола дана. Погледајмо опет доле, према нашој Земљи. Наш видокруг знатно се раширио.
То кубе, то је Венерино небо. На њему се никад не указује Сунце, него само Сунчев сребрнасти сјај. На овом небу не затрепери ниједна звезда; ниједан гласник васионе не стиже у ово светилиште.
Ово је Меркур! Најближа планета Сунцу, а најмања од свих; није много већа од нашег Месеца. Сунчев месец! Заиста, као што наш Месец показује нашој Земљи само своје лице, тако и Меркур гледа, не обрћући се, право у
температура планетске површине бива све нижа и нижа, да на необасјаним деловима површине коју не додирне никада Сунчев зрак падне до на близу 273 степена испод нуле.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
МАЈСКА ПЕСМА НИКАНОР ГРУЈИЋ Већ се поља сва зелене, Топлији је сунчев сјај, Све су воћке одевене, Хајдмо, хајдмо док је мај, Хајдмо сви у гај!
Небо му с' чини да пасти мора, А пуста земља сам један бол… Тихо се вије, облаке гони, Презирућ гледа у сунчев зрак… Стреловит, после на земљу рони И крвљу капа земаљски мрак… У Сумраковцу, 1858.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— вели смејући се Драгиша. Дан је спаран, а сунце као да пали. Онај досадни одблесак сунчев одвраћа нам од погледа читаву једну страну пучине. Хладовита места су поседнута, а у кабинама је запара.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— гневна и сама себи довољна репа се још дубље зари у земљу, глува за песму ливаде, слепа за сунчев сјај, не желећи чак да чује ни повлађивање ливадског пужа који је пред златном најездом сунца хитро бежао у кућицу.
Али, сунцокрети нису ни желели да се склањају. Под врелим оком свога цара расли су и јачали, верно следећи сунчев ход сви, сем једног недавно рођеног малишана.
Увек замишљен, увек загледан у даљину избегавао је игре браће и сестара, одбијао да следи сунчев ход. — 3ашто би баш сви морали да раде исто?
Одједном је све постало јасно: и патуљасти раст малишана, и његово одбијање да следи сунчев ход. Али, откуда маслачак у пољу сунцокрета? — Маслачак?
Ти је не можеш тражити уместо њега, али попни се на Сунчев Брег и питај Сунчеву мајку за савет. Ако она не зна где је срећа твог сина — нико неће ни знати!
Ако она не зна где је срећа твог сина — нико неће ни знати! — Источни ветар пође за облацима, а жена крете да нађе Сунчев Брег. Нико није знао где је тај Брег, али жена је настављала да га тражи.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Дан се смирује. По ћилиму игра клонуо сунчев зрак. Са улице допире свирка, граја. У собу рупи пуно девојака кличући, певајући и играјући.