Црњански, Милош - Сеобе 2
А да му у темену громови пуцају. Госпожа Кумрија слушала га је, у ноћи, како шкргуће зубима, и, мада супружници нису говорили, она му је, ћутке, додавала облоге са сирћетом, у мраку. Није ни она спавала.
Лице јој је било скамењено од једа. Супружници се ипак пољубише, пред слушкињама – реда ради. Трифун, као у ветар, рече још неколико речи, жени.
чуо да је Исакович удовац, одржао је читав говор, на немецком, о браку, који је највећа срећа у људском животу, ако се супружници добро изаберу.
И он је хвалио Павлову кућу и башту, само му се није допадало, како у Токају супружници спавају. Посматрао је, по собама, брачне постеље, које нису биле широке, него уске, а све две и две, по неком чудном
Одељене педаљ, два једна од друге. – Зар у Токају леже супружници, као цепанице, једно крај другога, непомично, као у сандуку, ноћу, као у гробу? Све је у туђини, каже, лудо!
Била је, за тренут, настала тишина, и супружници су се згледали, као да се бирају, ко ће да гукне о Трифуну. Пред њима, у башти, први сумрак се тек спуштао, на
Као што су у супруга, после брачне свађе, кад се супружници измире. Извиривала је, испод арњева, и обухватала погледом брдовит предео, иза вароши, који је постајао видан, све
Иако је прошлу ноћ, Ђурђе био, силом, провео, на мајорши, супружници су се били завадили, последњих дана, и нису говорили.