Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Наравоученије Лепо сверх овога говори Француз: „Л' еффронтерие рéпанд сур лес дéфаутс де л' âме ун цолорис qуи лес ренд енцоре плус лаидс qу'илс не сонт пар еуx мêмес: Безобразије просипље
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зрак са душе чак зарања у завесе од орања и засипа црне стопе јаблан-лишћем с прве строфе. БОРАЊА І Сур детао у граб кљује, у граб кљује, поручује телеграфски, све кроз сиже: тек је душа зрнце риже.
(А Брег овај оно памти што се згусло, што пропламти.) уз кућицу - где се лиња сур магарац - сутон тиња. Руди светлост полугола лаким крилом рококоа. Иницијал: плану Слова с Орфелина, са Јакова.
Ћипико, Иво - Приповетке
над пучину, а испод њих море је тамније боје; избочите стијене свијетле се у мјесечини, а гудуре су у тами; врх му је сур, одувијек го, само што између процијепа са оштрога стијења расте гдјекоји жбун, погнут од удара вјетра, а закржљао од
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Оца ми је жао. Он је човек сур и мрк, и тешко сноси сиротињу. Нити је песник, нити има моћ адаптације... Ако мајка твоја може њему да створи ма
мене и моју бригу, као да сам њихов рођени — а мом оцу све то није разлог да буде и Богу благодаран и радостан! Сур човек; орлушина нека је у њему. — А тај млади Чајновић, изгледа, ванредно, сасвим особито неко створење...