Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сву је ноћ обамирао, али сад умре!... Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш... Затвори очи да ништа не би видео...
Алекса саже главу и оста на месту као укопан!... Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке. Црне мисли раздираше му душу. Кад год погледа, на њега зија мржња и презирање...
Онда изгуби свест и сурва се с дивана... Крушка му притрча. Прихвати га да га дигне. Чуо је како му нагло срце бије...
— Али сутра не играј се главом... — Добро... И кад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на диван, управо сурва се... Свака му се длачица на телу најежила од љутине. „Више се не може лијепим ништа”, мислио је он.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Једини ја буновно идем и газим несигурно као тек што се ова трошна земља, под мојим клецавим ногама, не одрони и сурва негде бестрага у црни ужасни бездан.
Тражи! Где је моја сенка? Дед! Где је моја сенка? Брзо, брзо! брзо! Па избезумљен, помахнитао устреми се, полети, сурва, шчепа и свом снагом стеже гушу старице која је крваво кркљала. А кад је пусти јурну у своју собу и закључа се.
Црњански, Милош - Сеобе 2
стајао, у мраку, на свом доксату, изнад Вијене, Исаковичу се чинило да га та варош вуче у дубину, да се стрмоглави, и сурва. Госпожу Божич био је заборавио. На целој тој великој пучини вијенских кровова, није имао никог свога.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Грабовац је неграбовац. По нечују шта лелуја? Оживљује словотворац шум Шумберка, сев Сечуја: па се сурва кроз тишину, с лимских међа, с пивских страна, с горње Дрине у Медину, реч трешњева, расцветана.
- Чији ли смо лик? Са божур-ока наш се колор - јој! стропошта, сурва, те се жутне газ низ смарагд-море. - Огреј, Ружо, скрб с мореуз-брега, Омегу и Аз у тамјан-праху њихов замор, пад.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но то га сурва у понор и учини трагичним херојем науке. Јер кад је свој хелиоцентрични систем израдио у својој потпуности и саопштио
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А одмах затим као нека борба, очајно задржавање као рвање неко и нешто се сурва и откотрља низ високе дрвене степенице.
своје несретне свидригајловске крви и лептира што му испише сав мозак, затворених очију, стегнутих зуба и песница, сурва се он доле. Али како, где доле? С почетка он није био свестан.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У наоко безбрижном плесу над провалијом довољан је један несмотрен корак па да се читава ствар сурва у безвриједност, да се сублимно изуврати у гротескно, да се аутентично поетско сроза у плићаке баналнога, у избијељелу
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нешто језиво крцну, поче да пуцкета, мост као да застења, проломи се тресак и топ са запрегом сурва се у реку. Чу се доле ломатање. Неко застења. Ноћ је скривала изразе ужаса на лицу. — Послужиоци напред!