Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Пст! То живот одлази. То живот одлази, он лагано и нечујено измиче, а ја се сурвавам, сигурно, поуздано падам, давим се, тонем. Јаој, куда ћу? Не знам. Јуришићу, ти си трулеж.
Издала су ме сасвим моја умна крила и ја падам, сурвавам се, неизбежно, јаој неповратно падам... Свет је овај пун неке чудне забуне па ипак некога реда.