Употреба речи сурвао у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

пење то опаснији постаје, јер на мјестима окомито под њим зјају стравичне урвине, те да се коме незгодно нога оклизне, сурвао би се доље и пао на дно раздробљен! Његуши се уредише у поворку.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

После ових речи сручи се он у своје седиште да оно од тога зајеца. „Вала се сурвао“, рече Зенодотос својим суседима, „као оно Икарос којему су сунчани зраци размекшали крила.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

и о нечем важном говорио баш онога истог дана кад се онај, непосредно после растанка са њим, заједно са својим коњем, сурвао у мало, али дубоко језерце Вујна, које сам тако исто, доцније сасвим исушено, својим очима видео.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности