Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Нема соли, брашна, гаса, воска. У Ужице натиснула војска. Људска лица дошла као згуре. Вију барјак ветруштине суре, барјак изнад крајскомандантуре.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и̓ је, да и̓ сва српска кола не би уједанпут могла потерати, јер и̓ је врло млого у реду, а у висину има хват саденуте суре.
” — Он се одриче. Али је краљица врло мудра била, па је послала накаша (молера) те краљево суре извадила, пак у другој соби држи; зове краља у ону собу пак рекне му: „Огледај се у ово огледало, погледај сад у ово
извадила, пак у другој соби држи; зове краља у ону собу пак рекне му: „Огледај се у ово огледало, погледај сад у ово суре (образ). Чије је ово суре?
Чије је ово суре?” — Види краљ да га је краљица познала, пак онда у̓ити (уфати) краљицу за прси, потеже ̓анђар, да убоде, и рече: „Баш
, повереник аге или спахије за села СУДАРАЦ, (суварац), тур., представник власти СУРА, тур., ред, врста, стих СУРЕ, тур., слика СУШЧЕСТВОВАТИ, рус. сл., постојати, бити ТАКУМ, тур., опрема за јахаћег коња ТАЛ, по нем.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
посмртних плаката у црним оквирима на потамнелом зиду, онда приђе орману па стаде вадити једно по једно парче своје суре официрске униформе.
Милићевић, Вук - Беспуће
Чинило му се да ће да одахне кад угледа врлетне планине, с голим главицама на којима увече умире сунце; суре шуме са пропланцима на којима овце наличе на бијело камење што се креће; да отисне око низ поља, пуна боја, изрезана и
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
снаге, српске славе, Пет векова он стражари, Без одмора и без смене, Пет векова он стражари С ове страшне, суре стене. А тај вечни, сури стражар — То је царски ор'о стари Над суморним урвинама Столећима што стражари.
Дим се вије, мота — и колути јуре У капију тврду и зидине суре. Ко је ово момче? Који јад га слама? И шта тражи ноћас од Божијег храма?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Прекини паљбу! — повикасмо и изиђосмо испред топова да посматрамо предају непријатеља. Суре и плаве блузе измешаше се... Разлеже се отуда: „Наздар, наздар“...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Теби, јер теби је сам бог дао власт јер никад ниси заборавио те стене поносне, суре, орловите. Мучениче, свече наш неклониче.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Легао је онако обучен у кревет. Пред њим је чкиљила димљива лампа и бацала неку плашљиву светлост на суморне и суре зидове његове собе.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
бијело покривало и вијенац од цвијећа, а преко лица, на ком је била образина, црвеном пантљиком наоколо опшивен комад суре чохе, који је подизала кад је играла, а кад би пошла, опет би га спуштала.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Са патролом коју сам повео гацао сам по крвавом глибу, одбацујући ногама суре и каљаве шињеле што су их војници скидали са себе и бацали усред жестоке борбе да би се лакше кретали, и спотичући се
Ох... Оне реке и воде, чији задах, чини ми се, још осећам, оне планине суре и натмурене од којих ме још страх обузима! Јесте ли видели Галич?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И с мокрих камених плоча опет се дижу облаци суре мокре магле, квасећи успут људе, куће, дрвеће, све... Као да цела природа плаче за изгубљеним добром у свету...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Где дух лагано, нечујно опада. Ја не знам где су моје ноћи суре И старе страсти, ма'овина стара; И не знам где су моје авантуре, И срце лудо, да л' се већ одмара.
Ја не знам где су моје ноћи суре. Ја не знам више да л' се сећам сада Једног момента и израза лица Једног момента да л' се сећам, мада Још гледам себе
Гледам ту јесен. Дошле боје суре И срце хладно, и лагано прате Падање лишћа, умрле божуре И црне гране што на ветру пате.
Ћипико, Иво - Приповетке
Са кровова капље, рекао би киши. Море се до надалеко замутило, као река кад набуја из честих оборина. Суре гомиле и куће испране истичу се јасно у тој мркоћи.
су кршевите стране наријетко обрасле игластим жбуновима, из чијих се огранака цједи мирисава смола, и између њих вире суре стијене све до влажнога жала што се блијешти на плитку.
Тако часом ћутке сједе. А зимњи сутон већ је пао и на само море. С једне стране суре боје прекоморских брдина поступно губе се у сивоме мраку, а, с друге стране, пуста непрегледна пучина, неодређена,
Од кољена до кољена преносе се приче о сломљеним бродовима о ове суре хриди: овдје море напада своје жртве да их уништи, прождре; а у одмацима, и за најбоље тишине, изненада вал пљусне о
Мртвац наузначице лежи између шкрапа: коса му се расула, на по отворене очи упрте су у простор, лице суре боје, као и све ствари уоколо, а како га море лагано подиже, чини се да главом себи зове.
Свјежи маестрал домало сасу околишем, зажамори живо и поче да плачка суре хриди... Дангуба, прокуњавши, дохвати трстику, надије и завитла у сунце. Олово тек што пљусне, нагло тоне у дубину.
И поглед бјежи на суре висове и густе, мрке дубраве, па тако свесрдно занесен и не осјетих да се с пучине постепенце губи, јака, треперећа
По њему испрекрштала се дрвета и расуле се суре гомиле испреплетане бршљаном, и заклонице над којима, као стражари, стрше мрки чемпреси; поред поља, уз море, нижу се
Једи—Кула! Град од седам кула. Пусто, високим коровом зарасло двориште, око којега се дижу старе суре зидине, низ које зевају посрнуле куле, у којему су растурени комади остатака колона, старе плоче са разним натписима.
Краков, Станислав - КРИЛА
— О... о... о... Крв је избијала на грудима, и лила се преко суре блузе. Војници су расекли и раздрли блузу са прсију. Указаше се маљаве груди по средини пробијене.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
А само сенке с лицем кô од лима, Последњи борци царевине штуре, Чувају куле и зидине суре; Као прост војник, цар је њихов с њима.
Ћипико, Иво - Пауци
Ишчезаваше тако сјај, да га замијени сива свјетлост онакове боје к'о суре околишне голети. Иво се трже, испред очију му пролетају меке сјенке што се пучино часом стизаху и надође на њ сјета,
Слатка сјета, пуна лагане поезије, постепенце испуњаше га, посматрајући те суре сјене како пуне доце, увале и поточине. Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при души.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Буни ли ми душу та природа снежна, Ил' младости моје усномена нежна? О, путници ждрали! С ове суре стене, Маховином седом што се крије сва, Валови столећа о коју се пене, Остављен и тужан дозивљем вас ја: Вас прогони
Пет векова он стражари, Без одмора и без смене, Пет векова он стражари С ове страшне, суре стене. А тај вечни, сури стражар То је царски орô стари, Над суморним урвинама Столећима што стражари.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
векови а ружичаста боја ужарене Земље постаје све тамнија, као да ову нека невидљива рука завија у лаки црни вео. Суре камене санте појављују се у све већој мери на пучини пламенога мора, а невидљива рука преде из њих кошуљу око њега.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И док поноћ плава Трепти, и под божјом руком село спава, Жетеоце чудне, коштане и суре, Ја видим где с неба низ лествице слазе, С косама на врату шобоћући газе... И сврх села звони удар кобне уре.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
мене у те погледати, а камоли с тобом говорити; ал’ нагони мука на невољу: кажи куму, кажи старом свату, нек уставе суре бедевије, нек угасе свирке и поп’јевке, уз јелике прислоне барјаке, нек ме скину са добра коњица, нек ме спусте на