Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Погледа око себе: све беше на ногама. Скочи, У тренутку је упртио торбу харамбашину па приђе Сурепу. — Је ли оно прави гавран? — упита стрепећи, јер грактање гавранова не слути ништа добро. — Није. — Ја, ко гракће?
Око Станка се земља окретала. Већ му прекипе. Цикну и баци Сурепу ове речи: — Ти седи... може ти се, а ја идем! — Ти нећеш ићи! — Ко ми то брани? — Твоја заклетва...
Вечерас ћемо га однети твојој баба-Стоји. Она ти око рана уме као нико!... Шта је пута мене излечила! — рече Заврзан Сурепу. — Знам, али мени се чини да је и кост размрскана! — рече Зека. — И то она уме!...