Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
6. КРУШКА РАДИ Прођоше три месеца. Насташе дани позне јесени. Сури облаци више се и не дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-онде видиш по који жут листак како лелуја тужан и усамљен..
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
помиловање за лепоту која под коритом спава док се маћехина кћи у златном руху двором шепури, за пепељугу, за пепео сури који по њој пада док краљевић кћери маћехиној сасечених пета ципелу навлачи; за пасторку која у запећку стоји док су
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Срећна слава, домаћини! Скочише к њему, скинуше му сури шињел, поставише га за софром. Снашка Паса поче као увек око њега: да му даје јела, точи вино, запиткује га, пецка...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Иде и пјева: „Ево ме жива, одсад се, људи, не бојте дива.“ Ал гледај ову невољу глупу: у млину мишић живио сури, на торби старој прогризȏ рупу, па сада брашно напоље цури.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
А тај вечни, сури стражар — То је царски ор'о стари Над суморним урвинама Столећима што стражари. Он облаке крилом туче И огњене муње
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Уосталом, баш ме брига!... Ја даље од жице не могу! Сури облаци спустили су се готово до земље и из њих сипи јесења киша, упорно, једноставно...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Једнолик, дуг, и влажан Јесењи дан се тмури; Плаче без краја, болно плаче Суморан бескрај сури; У мртви сутон што се хвата Једначи, јеца весма - По трулом лишћу, преко блата Стара, болна, и полагана, Убогих,
Тужно... Једнолик, дуг, и влажан Јесењи дан се тмури; Плаче без краја, болно плаче Суморни бескрај сури; И тужан, тужан ропац тајни Далеких слушам дана; Угушен јеца шум бескрајни, Тиши и тиши весма К'о стара, болна,
Ћипико, Иво - Приповетке
а испод њих, кроз уски тјеснац, назиру се Близанци, једнаке величине, један до другога, са уоколо сијасет шкрапа, — сури, голи, на ударцу вјетра, чије голети за олује топи море.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Звоно се више не чује. Утонусмо у крваву свакидашњицу. Све је сиво, безоблично, бесконачно, као и они сури облаци, који се дижу из јаруга и прелазе преко планинских врхова. Душа се скупља, а тело грчи.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Сневао сам премалеће, Снове шарене, Бистар поток, шарно цвеће, Руже румене. Сури орли узлетају Горском висином, А потоци беласкају Цветном долином. Свет изумро.
Више њих се папрат диже и с руина шушти стари', И с грактањем орô сури узвија се и шестари. А суморна оморика над њеним се диже хумом, Она значи вечну тугу и пева је с тихим шумом. 1888.
Пет векова он стражари, Без одмора и без смене, Пет векова он стражари С ове страшне, суре стене. А тај вечни, сури стражар То је царски орô стари, Над суморним урвинама Столећима што стражари.
“ У том часу с мрачне куле орô сури нагло прну, Страшно одби снажним крилом и у ноћ се изви црну. (У ТВРЂАВИ БЕОГРАДСКОЈ ...
“ И даље нисам прочитати могô, Јер слова беху истрвена много. 8. Сури споменик старих поколења Над сниском хумком угажена гроба Живо ме сети страсти и мучења, И мисô врати у минуло доба.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А пред морем огромна пешчана равница, по којој јуре аутомобили. Војници оживеше. Ах, само да што пре стигнемо. Сури бродови, као огромна брда на води, дремају на пучини. Команданти одјахаше напред.