Употреба речи сурим у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

су им били скинули опанке, то им босе ноге беху раскречене, као да су хтели да седну на нешто високо, у својим тесним, сурим чакширама.

Милићевић, Вук - Беспуће

А сада га је гледао како је сув и пуст, остарио, поцрнио и оронуо, како се немоћно испиње својим сурим стаблом; вјетар чудновато шуми у његовим гранама које клепћу тупим и сувим звуком под вјетром и откидају се и падају,

да се пењу уз бријег једним старим, разрованим путем, пуним вододерина; иза леђа остају им високе, голе планине, са сурим и стрмим стијенама у којима се гнијезде орлови. Кроз један кланац пробија се Уна.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

На ту општу размену отрчаше и артиљерци... Мало после силазе заробљеници у сурим исцепаним шињелима, док се Танасије шепури у једној бунди, са лулом у устима.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Замара ме полако, тако да ми се руке опуштају са стене, глава клоне, и високо, на врху земље, опкољен сурим небом, осетим мутан осмех. Шести је дан како сам овде, и мали хотел, на врху једног рта, још је весео.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Неколико војника налеће на пушчане цеви својих другова, пуцају увис, бране сељаке и рву се с оним најљућима у сурим шињелима. ...И ви сте се оделили на странке, где су вам ред војнички и дисциплина?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И кад су топови угушили последње дипломатске речи, узбуђено су заиграла срца под нашим сурим и остарелим копоранима, а једна једина мисао, седамнаестог јуна изјутра, кад је први топ тукао, као муња је синула у

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

гдје су им пресушила средства: шарену дружину, испаћену и отрцану, скинули су с лађе у том непознатом гнијезду под сурим планинским билом. Шћућурени на обали, изгледали су као закашњеле селице што изнемогле падну на голи пјешчани пруд.

Ћипико, Иво - Приповетке

суром свјетлошћу, која је обавила и њихове тугаљиве прилике и огладњелу стоку, и изједначила их у боји с тврдим, сурим стијенама. Отац размишља што ће од својих и од себе.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Помаже Бог! — Бог вам помогао! Командир скиде шлем и поче да брише зној. Препланула лица ових војника, под сурим шлемовима, изгледала су као мумифицирана. — Где вам је командир?

Ћипико, Иво - Пауци

Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пред невером рани сутон. Село и море бијаху застрти сурим, непомичним застором.

Над сурим куцима висова, у ведрини, неколико рашчешљаних облака сјаје се и лагано плове прама сјеверу, у сусрет једноме оловастом

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности