Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Тишина. Кају се обоје, и једно и друго; Шаца што је био тако дрзак, а Јула што је била тако сурова. Не чује се ништа из баште, само зелена жабица се чује како пева са једног не знам ког дрвета, и голубови како гучу не
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
су постали најбољи браниоци династије на свима европским бојним пољима, окорели војници који су у рату чак чинили сурова дела. Њихова једина сујета је била да дођу до вишег положаја у војсци.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Средина у коју је запао била је груба и сурова. Он је бивао кињен, вређан, и најзад разболевши се и дошавши у сукоб са самим кнезом Милошем, 1831.
пропаганде »нове науке« но и под теретом политичких догађаја, који као да су доказивали да живот није маштање и сан но сурова проза, и да није довољно само хтети но да треба и моћи. Оно што се од 1875.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Момак однесе. Пођох и ја за њим, али се вратих, уплашен од писке и ларме и Томчина сурова, од беса промукла гласа. — Свири, бре!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава... И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Хладна сурова смрт заузела је све мисли његове и стегла му мозак својим пакленим отровним ноктима. Он се предао овом страховитом
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЈОША ИЗ ХОРГОША ЈЕ НЕМИЛОСРДНА Јоша из Хоргоша (Јошца Сурова!) Сручи се на Вуку попут усова: „О, превртљива женска ћуди, Како си склона променама!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
мој Граде На ставама мирним Дунава и Саве, Где сам своје дане проводио младе, Дане првих снова, љубави и наде. Сурова је бура преко твоје главе Прегрмела с бесом свирепости слепе, Уништила с мржњом твоје ноћи плаве, Пролећа, лета и
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Теразијама, а над Батал-џамијом, ту где је данас зграда Народне скупштине, пространства светлости као да су постајала сурова, небеса су се затварала и Господар Јеврем је осетио како га додирује сопствена усамљеност.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја је не волим као ови овде око нас. Ја је не могу волети као они. Јер је они воле ма каква она била, правична или сурова, славна или мрачна, слободна или тиранска.. А ја, ја ћу је волети само онда ако ме је задужила, у томе је ствар.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
1914. НАРАШТАЈ ГРОБОВА И СУ3А Пођи ми збогом, моја мисли ведра, Прошло је време за радосне приче: Сурова смрт је отворила недра, Велико звоно на сарану виче, Трули ветрови ломе снажна једра.
Пођи ми збогом, моја мисли ведра, Прошло је време за победне приче: Сурова смрт је отворила недра, Велико звоно на сарану виче, Трули крстови ломе снажна једра.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Са те стране она је заиста „сурова“. „Сурова“ је са становишта модерног индивидуализма и хуманизма, на шта се Исидора Секулић стално позива осуђујући
Са те стране она је заиста „сурова“. „Сурова“ је са становишта модерног индивидуализма и хуманизма, на шта се Исидора Секулић стално позива осуђујући стари однос
у која се овде не може улазити, на крају су показала да култура из које нам Станковићеви ликови долазе није нимало сурова и дивља, како су критичари редом истицали, него је то једна стара, врло утаначена и врло сложена варошка култура.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И ту није најзанимљивије што је уследила очекивана казна, ма како да је сурова, него је занимљив начин и правац у коме се казна тражи, и налази.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
јаче остарио, суморност му се подвукла, лице још црње, очи дубље упале, али у свој снази неко свечано примирење, преко сурова и зла израза танко-танко се превукао неки душевни смешак. Као после слома, као при оздрављењу.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
) ГЛАВАШ: Хајде, Хаџијо! Ти побратиме бољег времена, А носиоче новог бремена, Што ти столећа нарав сурова На мушка леђа грозно товари, Не питајући старе године Хоће ли века терет страхотан Помолит кости снаге старачке...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Погледај који призор хоћеш, куд год погледиш све је месо и кости. Ово је цртала сурова стварност, а не немоћна сликарска кичица. Стога разгледај добро ову страшну слику. Из ње можеш много научити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Такав је посао. У њеном гласу било је нечег леденог. А у оном одрицању од своје рођене сестре огледала се сурова логика њиховог чемерног живота. После нервног надражења као да је њоме овладао замор и нека досада.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Понекад сурова сликовница крвавих призора, етика буне мање је осветничко наслађивање над српском победом него филозофско надношење
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
“ Удахну, његова сурова гласина груну свом силином. Бес му се разли по лицу. Тело му се напе као струна на луку. „Отишао је оним бесловесним
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Тамо, у подне жарко, клефта уморни спава, И слађе мирише цвеће и шуми пучина плава И славуј весело пева, Да клефте сурова душа, у чудном заносу своме, Љубавне ноћи снева.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ни сурова рука човекова, ни његови топовски метци нису били у стању да га унаказе, јер све ране које су му нанесене начинише нам
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
је била тако потпуна да се чуло како листак на земљу пада, када се младић сабра и рече: — Шта ти је дрбуга жеља? Сурова си колико и лепа, Златокоса, не верујем да ћу је лако испунити.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
О, зар није доста невоље и туге, И сурова пута што реже и боде?! Вај, узаман море наше крви оде... Моја јадна земљо, ми смо и сад слуге. Гдје су наше муке?..
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Што кћаху то чињаху. А у то доби и грчка сила је била спала и изнемогла; снага им је омалаксала кроз некога злочеста сурова и зла бујна људетину, што је с једнога исто проста војака на грчко царство био пре Ираклија постао; љути паче мучитељ
Бијаше код краља неки му удворица виловник делијчина зла и убојица, Вук, ни Мађар ни Србљин, опора, сурова људина, те њему поклони краљ ону деспотину и он како онамо дође, та Максима и прогна одонуд.