Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Сад је настао непрекидан, потпун, црн мрак. У блеску оне муње стицао сам чудну веру у себе. Сурово сам одрицао закон, одбацивао Творца, и свемоћан волео сам живот и веровао у срећу...
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Осетих како ми се нешто топло и сурово подиже са дна утробе и насмеших се, јер сам знао да је то тренутак превазилажења: сада сам био спреман да све почнем и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Веома учестало и сурово туку децу опет највише родитељи у Србији (близу 40%), док је у Хрватској тај проценат упола мањи, око 20%, а у
Овом типу игара је страна било каква агресивност или сурово кажњавање — управо оно што чини битан структурни елемент момачких, јуначких игара.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ђаво узе, бабун, богумил и јеретик, слабић који на суду не говори право, човек који скрнави иконе светих, биће сурово кажњен по законима мојим, али не суровије него што у закону стоји.
Ни робу праведном, ни незнанцу што кроз царство ми хита, нити иком треба да их се боји, само кривцу ће се сурово судити, али не суровије него што у закону стоји.
Милићевић, Вук - Беспуће
јављала се она са сјајним и благим очима, и у трену кад хтједе да остави Јеку, јави се у њему нешто животињско и сурово, као да рикну нешто, да угуши, убије ма чим то осјећање против којега се буни.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Пола сата послије бомбардовања стајао сам у дворишту и замукло зурио у остатке свога тавана. Раскривен, сурово изложен сунцу и свачијем погледу, он је још увијек мамио моје срце, звао ме у неки још неистражен кутак, сад немило
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Његово црно, меснато и подбухло лице, са водњикавим очима и великим устима, беше тако сурово и силно, да се човек нехотице окретао од њега... Уђе он заносећи се. — ’Аџике мори! Што?
— Како после? Једи! — Некако сурово, али раздрагано, као старији брат млађега, нудио га је Аритон и силом га гонио да једе. — Узми, синко, узми!
— поче да му тепа. — Пиј, де! — прекиде га Аритон, смућен од тог његова миловања. — Пиј! — нудио га је мрачно и сурово. Мита поче, али мало. Само гутљај. — Не могу више.
Од дремања очи су јој биле црвене, поднадуле. — Камо те понуде? Што му ниси дала? — поче Аритон на њу сурово. — Какве понуде? — одговори Марика тромо и некако зловољно. — Такве понуде — поче Аритон још љуће.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А овде, људи се распадају ширећи страшан задах. Или их сурово бацају у јаме, као мрцине. Ни име им се не зна. А и ко ће бележити, кад то треба што пре склањати да се живи не би
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев. — Здрави су, здрави су...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Није мене оставила мама него си је ти отерао... ја сам видео... — Ћут! ... багане!... Шта ти знаш ?... — викну отац сурово, али опазивши како се дете пренеразило и унезверило од његове сурове и необичне опомене, он се трже, па му се опет
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
СОНЕТИ И Сурово ће време наша дела стрти, Писало их перо, ил̓ пушке и мачи. Лагано, а стално, њих мрви и тлачи Страховити жрвањ
занатске сузе забрађених жена, И бол извештачен равнодушних људи, И мантије црне, чираци, и чоја, Све то тако грубо и сурово дира И гнусобом вређа осећања моја Пред скромном лепотом вечитога мира.
Јест, ја сам се дуго са природом рв̓о, Успео сам — све се може кад се хоће — Да на ово старо и сурово дрво Накалемим најзад благородно воће.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
оно Што је нежна душа прошлости нам младе; Нисмо били тужни, кад погребно звоно Огласи крај наше младости и наде. Сурово смо своје сахранили снове У сандуке тврде, у дубоке раке Заборава вечног, где се црви тове, Заборава душе и
и променљив дан Пролећа хладног, одједном, за тренут, То срце што се дуго борило, То срце, пуно бола и шимера, Сурово је, ето, с праском разорило Челично зрно из малог револвера.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Чим изиђоше на пут, коњи пођоше брзим касом. у очима му остаде ред високих, голих јасенова. Понижавајуће, и сурово. Не, не, тако се и мора у животу. Једино тако.
у покорном ћутању, и, одоздо, са даљине од петнаест година, без љутње се загледа у жену која је тада имала исто овако сурово лице и немилосрдне очи. Гледала га је искоса, као да се чуди и љути, овако као сада.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
занатске сузе забрађених жена, И бол извештачен равнодушних људи, И мантије црне, чираци и чоја Све то тако грубо и сурово дира, И гнусобом вређа осећања моја, Пред скромном лепотом вечитога мира! о, умрети тако!
Попа, Васко - КОРА
џепове соба Да их вихор претражи Дуж наших ребара Уличне светиљке Свлаче хаљине крваве Два смо листа новина Сурово залепљена На рану вечери Запаљене птице Из обрва мојих На кључњаче су ти пале 12 Теку нам ходници мутни Са трепавица
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
нечег дражесног и до бола привлачног у свим тим околностима које су једно створење онако чедне, сеоске простодушности сурово гурнуле у оно хронично и циничко грешење противу једне божанске заповести, нема сумње најсветије.
Леђенског, па је у грудима осећао као неко клупче које га гуши до плача. Та проклета граница, тако видљиво и сурово постављена у канцеларији, иде за човеком, па после стоји онако исто оштро повучена и устремљена и напољу у животу.
Тамо се пале огњишта, а овде је угашен живот. И једно и друго је подједнако сурово. Мећу изгинулима био је и леш арт. капетана Милана Поповића, познатога по богатству, по интелигенцији и по врлини.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
и не налазе друге речи за опис и оцену типичне балканске варошке културе из које нам Станковић долази сем „сирово“, „сурово“, „дивље“, „варварско“, „примитивно“.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
где друго, Станковић је овде драму главног јунака развио у драму осујећивања сопствених емоционалних и чулних побуда. Сурово одрицање Младеново од најинтимнијег дела личног живота припрема се већ у раном детињству, а почиње од превремене очеве
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Тежу од ових планина, које су се онако сурово наднеле над манастир. — Пазите и не узмите ми образ данас — шапуће он сејменима арнаутски и не застаје Дуго — данас
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У једном углу била је прислоњена пушка, а на земљи је расуто неколико бомби. Све сурово и хладно. Само је мачка уносила неку интимност у ову подземну јазбину. Позвао сам онога војника.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
и Фарсале, Квиритске легије грозно са древном слободом пале, И тиран, под царским венцем, лукаво праштајућ свима, Сурово погази ногом свештене законе Рима Тада се насупрот њему подиже сенатор један.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Она га час једно, час друго запиткује, но он ћути, и ако јој што одговори, то је набрецито и сурово. Најпосле каже матери да њему није до њеног бапског разговора, јер он мора мислити.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Митад-паша, као валија нишки, необично је сурово кажњавао крађе и отимачине. Вешао би лопова за пар пилића, а крај обешенога стављао би предмет који је украо, како би
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Све је дивље, све је сурово и исконско. А зима хладна као авет... Дува ветар кроз Руговску клисуру, ковитла између трошних кућа, вратнице лупају,
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Кући ћеш ти! (Одводи га у кућу.) ГРКЉАН (понизно полицаји): Аман, газдо! ПОЛИЦАЈА (сурово их ућуткује): Ћут’! АРСА (враћа се; Салчету, Гркљану): А ви?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јосиф Хеј, хеј, видим ја твоју мунитву, Маро, ал' то ваља на суд да изађе по срамоти судити се! Сурово је јудејско суђење и горко истезивање на очизгледно сведочанство без поговора.