Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Нас је двеста, а њи десетина, Де сад 'вако држ'те Каурина.“ Тако Мујо рабри Турадију, Па ободе суру бедевију И ускочи силан у торину, Те учини јуриш на старину.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Звезде побледеле. По небу се осула нека неодређена белина, која му заклања чисто плаветнило и даје му неку суру нејасну боју. Зора се помаља. Предмети су све виднији и јаснији; још мало, па ће се појавити румен на истоку.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
На десно, пушкомет далеко, помоли се један пјешак. Цијев од дуге пушке одигла му некакву суру кабаницу. Око феса обавио чалму, лијепо се види како му кита на глави вије. За овијем указаше се још двојица.
Ћипико, Иво - Приповетке
Завиривао је у најмрачнија њихова места. Упијао се у њихов трулеж, волео њихову суру светлост... У тим старим кулама негда неко оставио је своју душу. Где је она сада?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тамо, кад млади софта не зна коју суру напамет, учени имам погледа у небо и проговори: „Нека те Алах умудри да научиш!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А и ко би дошао може да узме један једини гутљај воде. Како да га њеном сину да? Како да превари вештице—чуварице, суру орлушину и белу змију које крај извора чувају стражу? — Превари?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
моју кулу златну, која бере девет литар’ вина, што ј’ од сува саливена злата; и још ћу те, брате, даривати: даћу тебе суру бедевију, бедевију што ждријеби ждрале, што ждријеби коње огњевите; објесићу т’ сабљу о појасу, која ваља тридест ћеса
Мили боже, чуда великога! Да је коме стати па гледати: како кроји калу вучетину, како ц’јепа суру међедину, а растура орлу перушину!