Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дечју психу и дечју душевност он неће узимати као спољашње контролне мере свог стваралаштва, већ као природну суседну средину у којој би његова реч могла повољно, то јест тачно да одјекне.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
и ништа није видела, па чак ни воду која је дошла и, роморећи, шуштећи, упадајући у суве, жедне рупице, текла у другу, суседну њиву...
она није пазила нити отворала бразде, да би вода у њих ишла и натапала их, већ их оставила те вода отишла на страну, у суседну њиву, он се зграну, уздиже мотику и, сав цептећи од једа и беса, устреми се на њу. — Шта је ово, а-а-а? — зацича он.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Морали су зато да упућују фуражна кола чак на суседну станицу, да приме „живу фураж“ — како се већ одомаћио израз за гошће нежењених официра.
Пошто су „гошће“ пробавиле два до три дана у једној чети, прелазиле су онда у суседну, и тако редом, док им не досади. О свему томе водио је строго рачуна Александар.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Убрзо иза овога пође цело друштво у суседну дворану да седне за краљевску трпезу. Дан иза тога сеђаше Архимедес, пошто се за свој изостанак на дворским
То је, уствари, и била моја жеља. Весео што сам у томе успео, прихватих Лавоазијеов предлог. Он ме одведе у суседну просторију која је, исто тако, служила за његове опите.
„Сутрадан одведоше све закупце, једног за другим, у суседну просторију Револуцинарног трибунала да их иследни судија онде испита и саслуша.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
у плач и гласно зајецао, човек окрете главу, ухвати се обема рукама за њу, па устаде, остави болесницу и појури у суседну собу да се исплаче.
И час прелазећи у суседну собу да узме њезину слику веренице, да је посматра кад је здрава била, љуби и над њом плаче најболнијим плачем, а час
дакле, шта је поменути Лазар тамо написао: Први пут сам, вели он, то осетио у шестој години, у зиму, кад сам ишао у суседну варош, да код свога деде проведем божићне празнике.
Краков, Станислав - КРИЛА
Пуковник је одмах скочио с кревета, и када је успео да на жуљаве стопале навуче папуче, отклатио се у суседну собу, где су ручавали. Мали Анамит је носио Душков ручак на дрвеној табли.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ветеринар је био човек који је имао прилично новаца: тада су још небројене свиње лифероване из Србије у суседну монархију, Србија је добро плаћала комисију за преглед свиња, а претседника комисије, ветеринара, још и мазила.