Ћипико, Иво - Пауци
Но засве, кад наљезе поред очеве собе, зачу му глас. Заустави се, сустављајући у се дах. — Да ми је знат' куд се је до ове уре скита! — говораше отац. — Пусти га биднога, и вечерас си га смутио!