Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Хајде, ама ћеш сустати. — Нећу. — Е хајде кад нећеш. Идући путем завика лисица: — Ја сустах, пјево. — Па хајде се мени завуци под крило. — Те му се завуче под крило.
— Па хајде. И одатле пођоше идући даље, док завика вук: — Сустах ја, пјево. — Е хајде ми се завуци под крило. — Па му се вук завуче.
— Сустаћеш. — Нећу, како ћу ја сустати ваљајући се? — Па пођу идући неколико, док завика мијех: — Сустах ја, пјево. — Е хајде ми се испењи на леђа међу крила под перје, па лези.