Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Послије трчи по авлији, ваби кокоши, гледа како Мићо изгрће жар из пећи за хљеб, или како сусјед Ђерић прави страшило за птице. Па онда хајд Нинковој или Глувићевој кући.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
„Валај не ћеш“ одговори му сусјед. Тадар рече му жедњи сељанин: „А ти овако: ајде пери ми ако сву не попијем, а ти ми пљуни у брке.
Тадар рече му жедњи сељанин: „А ти овако: ајде пери ми ако сву не попијем, а ти ми пљуни у брке.“ „Оћу“ рече сусјед и даде му боцу вина пуну у руке, а сељанин притегне онако жељан и жедан и својски одвали више од поле, пак пошто се
“ „Валај није право ја тебе него ти мене, кад сам оваки магарац,“ одговори сусјед, и су по боце вина крене уздишући својој кући. 19. УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ ДАО.
И тако побратим пође у сватове, али његов сусјед који му је капу узајмио, чекао је згоду кад су сватови с ђевојком дошли у цркву, тек што му сусјед уђе у цркву, а он
сватове, али његов сусјед који му је капу узајмио, чекао је згоду кад су сватови с ђевојком дошли у цркву, тек што му сусјед уђе у цркву, а он му онако пред цијелим народом повиче: „Чујеш! чувај ми капу“. 26. СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Он вазда воли говор и сијело Отворите му!“ ...И ми сви, к'о вјетар, Трчи и вратâ пријевор извуци. И стари сусјед, висок као бријег, Тресући с руха напанули снијег, Јавио би се с фењером у руци.
Сва новом срећом огране нам соба! На сваком лицу свето, сјајно нешто Сучући брке, стари сусјед вјешто Поч'о би причу из далеког доба.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
2. Као самрт тамна, као живот сјајна Маћухица цвате али не мирише – Ко ни њезин сусјед, кицош тулипан. Она унутарња равнотежа, поред релативно дисциплиновано изведене спољне сонетне форме, онај досегнут
Ћипико, Иво - Пауци
Доље, испод њега, зачу се клопот живога — котрљање стијена. Узбрдицом прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре. Јахаше наголо и непрестанце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла. —Здраво, Јуре!
Уто у кућу униђе најближи им сусјед Ловре. Дошао је с бесједом у устима, но претрже је кад угледа Иву. — Ча ти је река?
А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест' у рајску славу!.... — Ча говориш ти, Јуре? — настави сусјед и погледа на њ. Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрвављене. — Ваљало би провидит', — изусти једва чујно.
— Нека с вама пође и Јуре! — опази наглас сусјед. — Није потреба, — одговори Иво, поздрави и изиђе из куће. У ходу до жупникова стана размишљаше што ће рећи и како
— Погибе к'о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијели догађај.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Он вазда воли говор и сијело — Отворите му!'' ... И ми сви, кô вјетар, Трчи и вратâ пријевор извуци. И стари сусјед, висок као бријег, Тресући с руха напанули снијег, Јавио би се с фењером у руци.
Сва новом срећом огране нам соба! На сваком лицу свето, сјајно нешто. Сучући брке, стари сусјед вјешто Почô би причу из далеког доба.