Употреба речи сусједне у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Кола пођоше још брже. Из сусједне авлије испаде с малом пушком старац Матија Ђенадић који је, веле, још под Милошем ратовао. — Упомоћ!

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

па сам почео да ходам сасвим лагано, али су ми моје злосрећне ципеле тако лупале да би ме морао чути миш чак из сусједне куће. — Так, так, так-та-рак!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

стигнемо до самог врха, мјесец изненада одскаче иза дрвета пред нама и укаже се блистав, смањен и невино миран изнад сусједне брдске косе. — Аха, утече ли, је ли! — побједоносно кличе старац. — Препао се грабаља, а, лоло једна.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

— И мени, Петре. Вјеруј, одавна не памтим пријатније вечери! Била је зора кад смо устали од стола. Из сусједне собе већ се био огласио предјутарњи кашаљ домаћице. Тихо сам се свукао да не пробудим Долорес.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Могло би се изићи тамо на страну, погледај само десно — скрену му пажњу Лазар Мачак. Удесно од њих, све до сусједне шумовите косе, протезао се ред ситна јасенова жбуња израсла у пукотинама стијена.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности