Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
веселија вечна, многи скрби и болезни објеше вазљубљенаја ти чеда и ва мнозех скрбех житије проваждајут, обладајеми бо сут Измаиљћени.
Печалем бо мнозем сапрежена сут вазљубљенаја ти чеда, јадушти бо хлеб их ваздвигоше на њих ков велик и твоја блага ва забит поставише о мучениче.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
одређују судбину новорођенчету, — нарочито седмог дана по рођењу супружнина — батина, тојага сургум — проклетство сут — свет суха муња — муња из ведра неба табак — кожар табачки — кожни тана — тигањ талија — срећа; судбина таличан
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Посл'је сего сн'јег преста и насташа мрази Који сут в Росији всјех животних врази. Спати легох ја в вечер и сон мене краде, Буве ми се по кожи, и старе и младе, Шетају и
Трећи јешче страшњеје груну по дувару, И сад се ја нађох у зноју и жару. — Ово сут пустахије, — мишљах ја у страху, Заборавих у невољи чернооку снаху, И помилих у буџак, да дохватим сабљу, Главу, кто
Љута ноћу цича тако зиде стеже, Да их стоји тресак, све љутост'ју реже. Ја сего не знаја, мислих да сут татије, Грабитељи живота мирне своје братије.
снискати, От порока клони еја, Добродјетељ љуби; Добродјетељ нас пратит Преко гроба мрачна, И во мјесто уводит Гдје сут благозрачна. Кол сладосна нишча Јеја тиха надежда, Брагорастворјајушча Горкост смерти всегда.
Кол јего лучи сут превиспрени И досизајут ока в магновениј' Нашују земљу, јуже творјат плодну теплотом својом. 1811.
Гдје сут крјепки моји? Дух мој возмути еја. Утробу терзају, Серце преврати еја, Сама с’ угризају: Германи прелстиша, Навјек зато
Гдје сут ближњи моји? И сестра остави! В помошч сили своји Мње она не јави. Ах, Сербије бједна, Помошчи лишена От других и сосје
Вси који к јеј преходјат не возврашчајутсја на пут живота. Она сама не ходит право путем живота, тако непостојана сут јеја поступанија, да она сама не знајет камо ходит.