Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Лепо, лепо, ћир-Трпко — одговорише они и одоше навише, смејући се. Чим се ухвати сутон, а ћир Трпко поче истеривати госте из механе: »'А'де, 'а'де, море, кући! Нема вино, нема ракије. 'Оћу затворим ме'ана.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Хајдуци се напише хладне воде, па се налактише и предадоше сваки својим мислима. Вече се спуштало лагано као смрт. Сутон је оцртавао предмете у даљини. Мало-помало па оста пред очима њиховим само бела водена пруга...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СУНЦА 2 СЕНКЕ ПО ВОДИ 4 ЗАЛАЗАК СУНЦА 5 У СУМРАКУ 7 ПАДАЊЕ ЛИШЋА 8 АКОРДИ 10 ПОЗНАНСТВО 12 ТИШИНА 14 ЈЕДНЕ ВЕЧЕРИ У СУТОН 15 ЈАБЛАНОВИ 16 ЧЕКАЊЕ 17 ПОВРАТАК 18 ЧЕЖЊА 19 НОВЕМБАР 20 МОРСКА ВРБА 21 САТ 22 ПОНОЋ 23 ЗАШТО?
ДРУГА: ПЕСМЕ ЉУБАВИ И СМРТИ 149 ХИМЕРА 151 СРЦЕ 153 ЖЕНА 155 ЗАВЕТ 157 ПЕСМА 159 ТАЈНА 161 ГНЕЗДО 163 ЛЕПОТА 165 СУТОН 167 БЕСКРАЈНА ПЕСМА 169 НАША СРЦА 171 МОЈА ЉУБАВ 172 ОЧИ 174 ЧЕДНОСТ 176 НОМАДИ 178 ВЕЛИКА НОЋ 180 ЗА
ЈЕДНЕ ВЕЧЕРИ У СУТОН Небеса беху мутна и раздрта, Студен у немој собној полутами; И допираше из самотног врта Музика кише.
ЈУТАРЊЕ ПЕСМЕ ПРИЧА О плоду збори цвет што падне, И река о хуци плимâ; О огњу сунца звезде хладне, А сутон о свитањима.
њеним, И ноћ тече дуга, мирисава, собна, Крај нас, као сужањ, бди чудна и кобна Лепота, с очима вечно замишљеним. СУТОН Ја те волим једним жаром невеселим, И сумњом у тугу и лепоту јада; Срећа коју имам уништава сада Бесконачну другу
Жена или машта? Али твога даха препуно је свашта, Свугде си присутна, свему истодобна. Кад побеле звезде, у сутон, над лугом, Рађаш се у мени као сунце ноћи, И у моме телу дрхтиш у самоћи, Распаљена огњем или смрзла тугом.
Стварнија од саме стварности; у сили Своје негације, биће и начело. Општа, свеобимна; и сутон и зора, Ти си у свемиру једино чег има! Ти си и Да и Не; а у тајни мора На врху си светлост, мрак у понорима.
Зохра свако вече шаље своју звезду да прими за њу молитву свих жена у пустињи чије тело жуди човека. Сутрадан у сутон, на тој истој обали, лежала је она у наручју тога путника странца.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ето иде време да јавно напијају здравице и јавно износе слике краљевих синова” А сутон је лагано обавијао Београд и мир плаве ноћи спуштао се на бежанијску косу кад је Јуришић стигао на железничку станицу.
А сутон се спуштао и боје се губиле постепено док је он бијен по челу и образима оним шашљикама, сав изгребан, журио, ломећи ку
оних турских лучних мостова, под којим је у прљавој пени мукло хучао Дрим, она најодвратнија река на земљином шару, у сутон оног новембарског дана кад је последњи заштитнички одред имао да пређе с оне стране, и да напусти последњу стопу
Африка
За случај да се дотле појаве замене, ови се могу вратити кућама. Тако пред сутон, кад треба апсолутно поћи, видимо да су нас два носача напустила. То је читава једна замена при ношењу хамака (мреже).
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ту ће се, као и увек, придржавајући се за ограду, попети на скелу која је одавно престала да плови и одатле, све док сутон не изједначи боје, посматрати децу, бродове и љубавнике. - Ова, зихер, лежи на злату!
Живећемо, само она и ја, у шумској кући, а јелени ће у сутон трчати крај ње. У свим бајкама које сам читао шумске виле имале су лик моје мајке.
Била је то кућа у каквој сам желео да живим с мамом кад сам био дете, тамо у шуми крај које ће протрчавати јелени у сутон. Сада сам био готово одрастао, али нисам желео ништа.
Једино што није било магле и сутон је био тамномодар као море у колорсинемаскопу, а љубавници ходали ослобођени страха да би неко могао да их види и
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кроз сутон који се почео да спушта, Исакович их је некако извео на пољану, испод неких плотова иза којих се назираху турски надгро
Штавише, и другоме, ма коме. Цео огроман сутон видео се кроз прозор, и, на водама разливеним, хладно, сиво небо. Река је била мутна и жута, пуна блата, а врбаци, што
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Сељак се прену и застаде. Сутон се хвата, још је пустије него обично, а глог је ту, осамљен и тужан као какав човјек.
Милићевић, Вук - Беспуће
И већ се спуштао сутон, са небом на западу још свјеже окрвављеним од сунца, кад се он лагано приближавао станици. Успут га срете један његов
сестре као сјенке, и само се забијеле уздигнути крајеви њихових бијелих капа; са пространом црквом у којој вазда влада сутон, са потамњелих фреска помаљају се главе и руке, по окићеним ликовима игра одбљесак од безбројних свијећа, оргуље
И дуго послије тога, поднимљена руком, док се слијевао сутон у густим млазевима, она непрестано осјећаше у својој руци његову хладну руку, и њезиним тијелом прође језа.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Шијем тако читав дан тамо-амо, а кад ме сутон опколи и притјера кући, ево ти опет нове напасти — мјесеца. Исплута он иза ријетка дрвећа на бријегу, бљештав,
— Ето ти, ја опет заборавио како се зове она старетинарница. — Музеј, музеј. Ево, записаћу ти на овој цедуљи. Сутон се све више згушњава под крошњама дрвореда.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Одоше оци кад су то чули, а Варнава оде сумртвој були. В Вече је дошло, сутон се хвата, од звездица златних завеса пада, да не би напаст насртљива мрака продрла у светло светилиште
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Пошто чобан тако дође главе аждаји, почне се и сутон хватати, и он се лепо умије, узме сокола на раме а хрте уза се а гајде под пазухо, па свирајући крене овце и пође
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) Разрок просјак спусти чело са венчања у опело. Жут коњаник психопата о црквена лупи врата. Болан сутон - а равница. Глас је сваки тужбалица. Тмурним смиљем депресија из низије тупо зија.
(А Брег овај оно памти што се згусло, што пропламти.) уз кућицу - где се лиња сур магарац - сутон тиња. Руди светлост полугола лаким крилом рококоа. Иницијал: плану Слова с Орфелина, са Јакова.
дах је грешног Петка, грехоте живе с црним атрибутом, из које шушти с трновога цветка, кроз Ружу крста, трòчасовни сутон, а дрхтај тела, лиску од живота, у Свето стабло уздиже голгота. У сваком џану дах је грешног Петка.
Поподне светли мудро, старославно ВИИ Кроз ћубе горја Бели пастир слази: растрепте сутон лиске крститељке а грабеж-време огрезло у фази кад чедност беру црних руку берке, што кољу јагње пастирки у кланцу,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ко млину дође у сутон сив, отуд се више не врати жив. Удара вода из бадња уска и силном снагом у точак лупа, врти се коло, зујећи
Уз прозор ћути старина сиједа, тужна ока пучину гледа, да ли се враћа Мачак. Вечери једне, у сутон меки, до куле чамац доплови неки, у њему дечак вити срдачно руку старини пружи: „Рибару добри, више не тужи, ја ћу
Ниже се ручак четворосатни, затегнут трбух ко бубањ ратни. НОЋ Ево и ноћи над шумом целом надви се сутон са модрим велом. Промакне само лептирић који и ветар ноћник листове броји.
Видиш их зором раном, дању, у сутон тих: никог не лове оне, нит ико лови њих . . . А код нас мећава гуди, завија, чуда ствара, док мали Сима сања
“ Жућа и Тоша још десет пута шапућу жеље у сутон снен, и десет пута жестока свађа збриса им наде за један трен. „Кад слога буде опет ћу доћи — Огњена вила понови
Прошета некад за ведре ноћи, иде споро, без хитње. — Месече друже, путниче вечни, одоше наше скитње. У сутон често у небо гледа, тужно му сјаје зене. — Облаче, пловиш у незнан модру, лакше, причекај мене!
Жирафа шета бројећи звезде, корача парком — звонара права; када јој сутон до ногу дође, у ње још увек на сунцу глава. То ти је, богме, чудновата звер, ујка је зове „облакодер“.
Један кројач у капуту жуту пегла сенке по ауто-путу. Лаган сутон с дрвета пануо и у глежњу ногу угануо. Сат ми стао и тврдо заспао, под поњаву сакрио звоњаву.
ЛИЈИН ОГЛАС У густој трави надомак реке, крај неке стазе уске, нашла сам синоћ, у сами сутон, перо госпође Гуске. Нека се Гуска у шуму сврати да јој га тетка врати.
РЂАВО ОРУЖЈЕ У Бихаћу, иза дома Бачког, свако вече, чим би сутон пао, хитали смо на вечерње сијело под густ орах, широк, отежао.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Само горе, на висини, Још се беле пусте равни. И гаврани с криком лете У вечерњи сутон тавни. Ал' крај реке, у долини, Где травица ниче мека, Топли ветрић пољуљује Вито стабло кукурека.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Некуда одјахаше командири. Сутон се спушта. У тору негде блеје овце. Уморни пешаци полегали покрај плотова, повлаче последњи дим из кратке цигарете на
КРВАВ ТЕКУЋИ ПОСАО Коњи су бректали када се батерија зауставила. Киша је уједначено падала, а на земљу се спустио сутон са хладном јесењом измаглицом. Са готово усијаних топовских цеви одилазила је лака пара.
Али другога дана, у први сутон, наређено је да батерија запрегне и изиђе на пут. Са свих страна савијале су се батерије.
— говоре војници. Сутон се спустио. Командир нареди да се донесе вечера за војнике. Тада наиђе ордонанс из дивизиона.
Из ровова и шуме доносили су мртве, па их ређали једне поред других... Сутон се спуштао и ветар поче дувати планином, завијајући на махове кроз оголеле гране, као посмртна песма оној бескрајној
Истурили смо им престоницу под нос, а не могу ни прстом да је дирну... Сутон је. Улице мрачне, прозори неосветљени. Пред једном кућом угледасмо веселу групу људи и жена.
На тако опремљенога коња узјахао је, и са својим сеизом, у први сутон, оде право у село. Ја сам остао у батерији и са нестрпљењем очекивао његов повратак.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Лаку ноћ, рече он за њом, прихватајући се шешира и гледајући кроз сутон необичну силуету, која се удаљаваше од њега Испод пуних китњастих шљивових дрвета.
Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак. Сутон се приближава, а ваздух постаје гушћи, тамнији.
пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним сновима.. Но Љубица не сања пријатне снове.
И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове... И кроз неми сутон, са тихим жубором реке, помеша се болно, тужно јецање...
Само тихи, лагани уздаси по кадшто одају његово немо присуство. А око њега све једно исто: сутон, жубор, јецање... Одједном се обоје тргоше, устадоше и пођоше даље.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Лед вечерњаче, румен, у надземаљској тузи? Кад, у сутон, преливају облаци, као слап, пролазност, у којој смо сви, у провидној сузи?
Небеса Босне, на којима се догађају, јутром, толика чуда, чије узроке око не може да сагледа. А пред сутон, толике жалости, чије последице остају нечујне. Небеса Мостара.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
стоје; И све да буде тужно, све да буде Као да свуда јече болна деца, Растапају се чежње као груде, И све кроз сутон пригушено јеца; Па кад на мене падну усне твоје, Да зајецамо и ми, обадвоје...
И фијуком сетним нек ти ветар поје, Успаванку вечну кроз простране равни; А гаврани црни у сутон ће тавни, Заграктати тужно крај гробнице твоје. Страдала си дуго.
уз песму сакривених гнезда, С витицама густим, с велом, и, ко звезда, На белом шеширу црна орхидеја, Тајанствени сутон, пун љубави страсне, Шаптао је чежњу кроз мирисне гране, Док последња румен на западу гасне, И мир, мир свечани пада
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ту рахатно сједе, облизну се, па пошто још шапицама протрља очи, загледа се у рањенога момка. На двору сутон се почео бјеше хватати.
„Хоћеш ли ти овако научити?“ Дијете му сједе на кољено и загрли, као да га забави, да не смета Јанкову радњу. Сутон се почео бјеше хватати. „Ја бих да што заложимо, е сам огладнио... Јесте ли што зготовиле Јанку?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Пошто чобан тако дође главе аждаји, почне се и сутон хватати, и он се лепо умије, узме сокола на раме а хрте уза се, а гајде под пазухо, па свирајући крене овце и пође
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Прикојуче, уочи недиље, кад сте сви били на великом благослову, у први сутон, ја се наслонија на овај прозор, па гледам какво ће вриме.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Отвори: приближи сутон косе Да пут откривам — тај врат По ком ћу да лутам с два прста. Отвори бело језеро шаке Да руке нису ми два крста Да
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Тола се из дубине насмеја. Суво и звонко сударају се воловски рогови, дуги, витки и у лук савијени, набадају густ сутон и черече ниско небо. Распорено, оно сипи снегом. — Син... Биће ти женско! — прегласно рече Ђорђе.
За ручком не би реч проговорили. Из Паланке би пошли тако да у сутон стигну у Прерово. Чим би изишли из механске авлије, он би дизгине пружио Вукашину и уживао што вешто и лако влада
Не само због мраза што пред сутон окива пртину. Жели да га нико од селака не препозна, заустави или нешто упита. Узалудно покушава да савлада
Дивље гуске ниско прелетеше и испунише сутон пискавом осамљеношћу. Гомиле непознатих луди, наследника, свађају се и Туку по његовим њивама и ливадама, и њих,
Он је држао краву за реп, док је Вишња, стрина му, седећи музла. Гледао је кроз сутон како се два бела млаза заривају у ведрицу, даве у пени, кидају и опет туку.
Одјекује у њој, испражњеној и великој као манастир. Није помогло. Чује манастирска звона пред сутон и свитање. Тада се надала и веровала. Лепо види како се надала. Размишља, правда се пред собом и његовим јечањем.
Тек касније, у сутон, поче да се разбистрава Аћимово бунило. Тамо где се сунце заклало на планини, диже се неколико великих љубичастих
У сутон се и кукњава дале и гласније чује. И расте шупљи брест. Аћиму лакну кад га у групи сељака, везаних један за другог, во
Тако оста, плашећи се ниског сунца. Лакше му је у жућкастој тмини пригњечених зеница. Моје је! Моје! у сутон, Ђорђе понесе на леђима цело радосно умирање поља и оно најтеже, никад недоживљено. Вукао се кући да види Симку. ...
Како сам могао на њега да сумњам? Иако је био сутон, тачно је знао колико је поп Величко остао у кући. За то време између њих ништа није могло да се догоди.
За то време између њих ништа није могло да се догоди. Али зашто је баш у сутон дошао, кад он иначе ретко долази у њихову кућу? Никола је мотрио на попа и испричао му све што је видео и чуо.
Одлазећи у Паланку, рекао би јој да ће преноћити, а враћао се у сутон. Остављао коња у ливади и лоповски се шуњао до сењака и читаву ноћ прежао док се не умори.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Један за другим, у ниску, трошну кућу улазили су репати и рогати, а излазили оданде без репова и рогова. У сутон је још само један репати рогоња стајао насред трга, а онда и њега нестаде, али нестаде и руже.
Враћала се тек кад би сутон изједначио поцрнеле гране дрвећа с небом, палила светиљку и остајала уз њу до зоре. — Шта ли то ради ноћу?
На њима није било сребрног одсјаја планине, нити цвећа, и река поче да тугује. Нарочито јој је било тешко у зору и у сутон кад се у њеним водама купало Сунце и само налик на крупан, румен цвет.
Узалуд је маленим песницама ударала у његову камену љуску, узалуд молила... Већ се и сутон спуштао, кад јаје рече: — Воду у пустари и тако нећеш наћи: нико је није нашао.
»Па добро!« Принц стисну усне. »Пузићу!« Ко зна колико је пута падао, колико се пута дизао? Али, пред сутон, рањених руку и колена, он стиже на сам врх Снежне горе који је с облацима друговао. »Можда ми је овде и крај?
Чији? Није знала. Пред сутон тањир је био завршен. Мајка хтеде да га покаже суседима, да се похвали, али само што се окрете, а дечак с тањиром
А и зашто? Ако постоји Принц облака који се у сутон спушта и усамљеним дечацима постаје друг у игри, што ја то не бих могао бити? Ионако сам стално сам...
Колико планина, пустиња и мора прелетео док није стигао до родног града? Над градом се већ хватао сутон. Сиве и хладне, у хладном небу самотно су ћутале градске куле, али у дубини улице још су се сударали пролазници.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Петар се опет сагиње, нешто сакупља и брзо, криомице, ставља у бисаге. Увече, враћају се кући у опуштен априлски сутон, Стојан корача уморно и узгред, као без воље, пита Петра како му је данас ишло.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ПЕСМА 144 ЛXВ ВРАЋАЊЕ 146 ЛXВИ ИСКРЕНА ПЕСМА 147 ЛXВИИ СУСРЕТ 150 ЛXВИИИ ЗАМОР 151 ЛXИX ПОЗНАНСТВО 152 ЛXX СУТОН 154 ЛXXИ ДЕ ПРОФУНДИС 156 ЛXXИИ ПОВРАТАК 158 ЛXXИИИ ВЕЧЕ 159 ЛXXИВ ЗАШТО?
Ј. Дучић ЛXX СУТОН Ја те волим једним жаром невеселим И сумњом у тугу и лепоту јада: Срећа коју имам уништава сада Бесконачну другу
парку, уз песму сакривених гнезда, С витицама, с велом и, к'о црна звезда, На белом шеширу црна орхидеја, Тајанствени сутон, пун љубави страсне, Шаптао је чежњу кроз мирисне гране; Док последња румен на западу гасне, И мир, мир свечани, пада
Једнолик, дуг, и влажан Јесењи дан се тмури; Плаче без краја, болно плаче Суморан бескрај сури; У мртви сутон што се хвата Једначи, јеца весма - По трулом лишћу, преко блата Стара, болна, и полагана, Убогих, мутних, штурих
Попа, Васко - КОРА
пределима ходамо 23 Без твојих погледа река сам Коју су напустиле обале Ветар ме за руку води Твоје руке одсекао је сутон Беле улице преда мном беже И прсти се клоне мога чела На коме се свет запалио Речи су ми у траву зарасле Тишина ти
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Било је пријатно и пуно мириса вече лета без облачка, и у маршу који смо прешли, а пред сутон, застанак нам је пао баш крај самога гробља ове моје некад најсрећније вароши.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
баштама, још живе младићка грудоболна умирања у еуфорички повишеним температурама — расциктани галебови у пурпуран сутон.
први руј сутона, разљуљала би се клатна са фратарског самостана, обилато, бујно, незажално, испуњујући брујањем читав сутон. И море у приобалним шкрапама као да би застало слушајући га и подносећи његов чар.
одбијала натрашке од мола избацујући испод крме бујне клобуке пјене, да час касније глатко клизне танким кљуном у сутон, повијајући по ниском јесењем небу своју кудраву перјаницу дима.
дима, њихове на катран мирисаве тарабе, њихове ране сијалице што кроз жичане нагупце лију жуту свјетлост на гњецави сутон. Напустио је стазе насуте шљаком и избио на раван широк пут који се пружао пред њим прав као лењир.
Откидала је расцвале гранчице и стављала свјеже латице на зажарене вјеђе, на уста. Док смо у сутон сједили пред кућом и гледали небо још пуно бљештавила послије сунчева заласка, слутња великог мрака прешла би јој
Благодарим и ја господу!” А пред сутон, кад сунце малакше, покушат ћу да се полагано успентрам уз онај гробљански бријег и потражим гроб мог старог учитеља.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Другом приликом разговараху се девојке о дрекавцу. Беху изишле да беру лешњике, па их при повратку застаде први сутон. Са њима беше и Станка.
да ме збрише са земље као да нисам на њој ни био... Е, нећеш, чича... наплатићемо се!...« Кад се навуче први сутон, Ђурица пролажаше кроз шуму испод Вујове куће.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пошто чобан тако дође главе аждаји, почне се и сутон хватати, и он се лепо умије, узме сокола на раме, а хрте уза се, а гајде под пазухо, па свирајући крене овце и пође
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Немају више живота ни за њу Сва њена љубав и моја страдања: Дремеж и сутон и ноћу и дању. Нама се спава. Нама се не сања.
Над земљом је сутон; а свуд по пучини Тишина се дигла да спокојством лечи: И у томе часу мени се учини, Да звук један дође, носи твоје
Дошао сам кући. Ветрић се још пео, По завеси игра сам у своме ору; Док напољу сутон већ постаје бео, И пет'о се мучи да пробуди зору. Г. Ходи. Остави све што је за нама.
Уз шуштање лишћа раздрагано, гласно, Јављају лахори да вече долази. С њим и сутон иде, и шаптање страсно Срећног нешто света. Ти парком прошета.
По мртвом дану месечина бела И ход тишине прелива се у тон Тајанствености, у разума сутон, Свет илузија до самог опела. И гледам.
и сан: Да се заборави и живот без циља, И кућа под небом овај стари стан, И бол који живи, немо срећу скрива, Као сутон сунце, као звезду дан.
Тако ћемо проћи овај живот худ. И погледом каткад, као цвет у роси, Гледаћемо сутон што осваја свуд. СЕДМА ПЕСМА Прошли су априли. И ми нисмо више И нећемо бити оно што смо били.
Осећам само преживело доба, Како се креће и у сутон пада, У неки сумрак, у предграђе гроба, Где ничег нема, па ни жеља мојих, Болова, снова; нит' ту видим себе; Пред том
Осећам само преживело доба Како се креће и у сутон пада, У неки сумрак, у предграђе гроба, Где нема мисли, ни снова, ни јада.
ИИИ Кад гледам тако преживело доба Како се креће и у сутон пада, У неки сутон и предграђе гроба, Где нема мисли, ни снова, ни јада — Ја видим како све бесане ноћи, Вукућ идеје,
ИИИ Кад гледам тако преживело доба Како се креће и у сутон пада, У неки сутон и предграђе гроба, Где нема мисли, ни снова, ни јада — Ја видим како све бесане ноћи, Вукућ идеје, преда мном се
Осећам само преживело доба, Како се креће и у сутон пада, У неки сумрак, у предграђе гроба, Где нема мисли, ни снова, ни јада. 1904.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Путовали смо према Шкотској путем који је пролазио северном страном Ирске. Што смо ишли више на север, светли сутон северног Атлантика скоро нас је навео да поверујемо да не постоји ништа тако слично као што је тамна ноћ.
Ћипико, Иво - Приповетке
Сви погледаше на запад. Овеселише се што ће и сутра бити зараде. У сутон су Марку дали да носи у врећи нешто преосталих маслина што гоњач не могаше да напрти. Цвета узе торбу и пођоше.
Осјетише се сигурни између кланаца и кршева, у земљи гдје одувијек суди њихов сој. А и сутон већ се хвата по потоцима и доцима; постепенце неосетљиво диже се навише, док не посурише над њима и највиши висови и
Уоколо свијет се журно разилази. Лазо посвршава послове око пртљага, а она гледа кроз отворена врата у зимњи сутон... Па засве што је мисао носи далеко, једнако очима прати Лазу, а када га за час изгуби с вида, пође поред врата.
Тек у постељи прибранија је. Мисао је носи откуд је дошла — у град у коме увијек сутон влада. Све свакидашње навике у памети су јој, и радо би се к њима повратила, а жао јој што се није срчаније с
А кад сутон паде на море, простор и њихове прилике, сиђоше, као вјерне друге, међу осталу чељад. Пролазе дани у великоме мору без
Марко се збије до ње на трупић и не пушта јој руку из своје, већ је јаче стиска. Тако часом ћутке сједе. А зимњи сутон већ је пао и на само море.
Пред сутон сједи Антица пред кућом и ишчекује Марка. Чуди се што га још нема, па гледа преко мора у стазу преко брда, надајући се
— Зло је! Олуја носи прама Пропаду, — пријегорно рече у вјетар стари рибар. И сутон је данас ранији, чамац у њему изгубио се, а олуја не попушта.
Већ се сутон хвата и свијет се с гробља разилази. Жижица, Букало и Јале враћају се са осталима. На раскршћу позове Жижица своје
А било је и вријеме, јер над пучином и копном паде рани јесењи сутон, врхови посурише, а у дубравама већ је мрак; куће и дрвета уздуж обале поред које пловимо мркије се огледају у
Кад стиже мала с бременом, обеселише се, а већ је и време, јер је сутон пао и студеније је. Отац и кћи ложе ватру, а стара испод покривача једнако јеца.
После велике мисе сврну у крчму да се чиме заложи. Пред сутон, накресан, тетура кући. На махове, путем застаје и собом говори, и разговара са звуком телеграфских жица, и, наслоњен
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
препосле, послепре, препосле): О плоду збори цвет што падне, И река о хуци плима; О огњу сунца звезде хладне, А сутон о свитањима.
Краков, Станислав - КРИЛА
под покровом магле, али сада поче и оно мало слабе мутне светлости да се губи, и све да се завија у маглу и сутон. Ишчезле су мрачне, стрме дубодолине пуне густих четинарских шума, ишчезавали су у магли и голи врхови планина.
Петровић, Растко - АФРИКА
За случај да се дотле појаве замене, ови се могу вратити кућама. Тако пред сутон, кад треба апсолутно поћи, видимо да су нас два носача напустила. То је читава једна замена при ношењу хамака (мреже).
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СТАНА: Лутам ли ја, Ил’ ова стаза на пут изводи Откуд ћу скоро старим очима Кроз тихи сутон варош угледат?... Та Смедерево!... Децо, каж’те ми!
(Гласно окренув се Стани) А куд си, стâра, тако наумна По непроходу горе зелене? А и вечери сутон сенасти Покриће скоро уске стазице, Куда пастири — само понекад — Са белим стадом мирно пролазе. Па куд ћеш онда?..
СТАНА: Ваљда ћу доспет до Смедерева? ГЛАВАШ: Па онда? СТАНА: Са зором даље. А таман сутон друге вечери Дочекаће нас у Београду; Гледаће како старост посрће Пред силног паше моћним очима...
ГЛАВАШ: Јесте, он Кога се грозом народ спомиње! Ал’ о том други пут, хајдемо сад! Вечери благе сутон сенасти На својим груд’ма спрема постељу И по њој чудан раскош простире: Росице сјајне, ситну ђинђуву, А мека
“ Реци слободно, „Како је турски коњи газише, Ту бледу главу!...“ Или друкчије: „Кроз хладан сутон горе зелене Гредô сам данас живим очима Насиља турског ремек жалостан: Помамној чети махнит војвода Кроз гору вуче
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
светле сунчане Варнице што су се искриле на свакој биљчици, на сваком предмету у околини, а пољем се разастро вечерњи сутон и сива замаглица. Светло сунашце!
Вечерило је, сутон се полако спуштао с висова Јастрепца планине на бојно поље; ту се мешао са димом, што се поче дизати из околних села,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
По ручку сам легао иза једног камена и заспао. Када ме војник пробудио, био је већ сутон. Војницима смо издали храну, па смо их сакупили по четама и отприлике разместили чете према секторима које треба да
Командант који је дошао наместо потпуковника Петра отишао је у обилазак, и неће доћи до сутра у подне. Почео је већ и сутон да пада. Иако ме је ово стање мучило, решио сам да не попуштам.
Прошли смо давно главну улицу, затим смо скренули у неке бочне, десно, враг би га знао куда смо све ишли. Сутон је пао, и већ сам почео да помишљам како ћемо се извући из овога сплета кратких и кривих уличица.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
пећинске ватре превукоше се тихано мрачни облаци, и цијело западно небо чињаше се као огромни, дебели, тамни застор. Сутон се све више смрачује, и као да лагано шушти, обавијајући све пода се у дрхтаво, нијемо, ледено ћутање.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
XИИИ И срешћемо се опет једне зиме У маглен сутон пун увелих нада, Ти нећеш бити ни страсна ни млада, Али још свесна свега што се збило.
XXИИ По олују ти ноћас поздрав шаљем. Слушај како ми шум раскошно свира И сањив сутон са облака спира И пахуљице нагле расејава...
немоћнога Хоћу, Кô бела авет што крв сише ноћу, Дубока љубав болом скрите ране: И када зора у пурпуру плане И сутон румен зрелом пева воћу, Ја скривам своју очајну самоћу А суза посред дивљег смеха кане.
(1917) XXXВИ СУТОНИ Вај, сваки је сутон непријатељ за ме. У моју душу сумња се прикрада, Јер видим да смртна хармонија влада У тој мешавини светлости и
Јер у сутон груди пуне су ми плача. Можда је то скривен бол што дању ћути А у сутон јасно, када мру тренути, Осећа како се у
Јер у сутон груди пуне су ми плача. Можда је то скривен бол што дању ћути А у сутон јасно, када мру тренути, Осећа како се у старост корача.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
У ПОДНЕ 12 ГРОЗД 13 ДАФИНА 14 ВЕЧЕРЊЕ 15 ЉИЉАНИ 16 БИЉКАМА 18 ВЕЧЕРЊА 19 ЧЕСМИ КРАЈ ПУТА 21 ПОЗНОЈ 23 ВРБЕ 25 СУТОН 27 ТРУБА 28 СЕСТРИ У ПОКОЈУ 30 БДЕЊА 32 МОЛИТВА 33 ГОСПИ 34 БОЖЈАК 36 ДВЕ РАНЕ 38 ОСАМА НА
Да не целујем усне но чело невеселој, текло нам текло на вале. СУТОН Крила ли то? Ненадно махну на таму. Или црвено јато потону за брег? Бреза ли то, ил’ бледи прамен дана?
Ненадно махну на таму. Или црвено јато потону за брег? Бреза ли то, ил’ бледи прамен дана? Беласа твоје тело у сутон. Болно је заплазило низ ове стране, песма се не допевала.
Болно је заплазило низ ове стране, песма се не допевала. Ил’ недољубљено заболује низ твој лик, ил’ мути сутон душу. Бреза ли то, ил’ бледи прамен дана? Беласа твоје тело у сутон.
Бреза ли то, ил’ бледи прамен дана? Беласа твоје тело у сутон. ТРУБА Шта вреди плаветно небо, и зумбул и девојче и ласте лет. Негде зàпева труба.
Ћипико, Иво - Пауци
И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ. Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде
А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини. Раде, заогрнут својом новом кабаницом, што још меком испраном вуном мирише,
Неки од сељака и узео би кукуруз јевтиније, али нема готових новаца, а Војкан не може чекати. Пред сами сутон паде му на памет да би могао кукуруз продати истоме своме господару, а зашто не?
Илија сједе уз ватру, запали и — гледа у пламен, а Смиљана, жена му, врти се по кући. Пред сами сутон дојаши поп Вране, жупник, на своме бијесном вранцу. Илија, чувши топот, изиђе и прихвати коња.
Бог са мном! Што ми паде на ум!... Гдје је то? Залуду, не волим му... Разговарају, а сутон се спушта лагано, и не опажају да је најприје захватио долове и драге и узлази, ка висовима планине, чија кршевита
— надода неко из друштва, и, заправши, пожурише из улице. Сада је улица, с малим, празна, и већ се у њу сутон увлачи. Раде бесвјесно погледа нада се да види гдје је сунце, али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа?
Илија, преријечивши се ради краве с братом Петром, поврати се кући. У сутон, на гувну, посавјетова се са најбољим својим комшијом. Комшија вели: — Продаће ти је, ако адвоката не нађеш.
Ујутро пако, прије ракије, чисте како је лоза дала, узме се неколико смокава, слатких као мед... Илија пред сутон стоке у село закриљен литичастом, голом планином која на догледу живога, разговорљивога мора од памтивјека непомично
— зовну он, гледајући за њом и, осјетивши се слаб, понижен, изгубљен, прислони се уз дебло старога дрвета ... А сутон већ је пао; сјајан бистар сутон пуна мјесеца што с неба грије и сјаји се као зимње сунце...
А сутон већ је пао; сјајан бистар сутон пуна мјесеца што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и тајанственије.
У тим мислима враћа се кући и, кад стиже, јесењи сутон већ се хваташе његове планине. Настајних дана ходаше по вароши од трговца до трговца да новаца позајми да газду плати.
Вјетар фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон. Двориштем разлијега се дивљи кикот младости. А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Прохор Кад су њих двојица, Доротеј и Димитрије, ушли на манастирску капију био је већ увелико сутон. Наспрам задњег треперења западне светлости видео сам само њихове сенке. Један је био плећат и висок.
Артемије Сутон, лепо време, неколико облачака на западу, небо у хиљаду прелива. Чио сам, радостан без повода, ето тако.
Вратили су се тек у први сутон. Трептупаћ је на својим широким мечкастим леђима теглио Никанорово млитаво телашце. Спустио га је побожно и пажљиво
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
мајска ружа око нас Чаробно, слатко мири; Над њоме тихи, сањив крас Пролетња нојца шири; Под њоме славуј, мили друг, у сутон пева тавни, И песмом здрави шумни луг И цветне, благе равни.
Тако у бледи сутон на мирне и цветне равни Бисерна роса пада. И лахор свеж и драг Ковиље густо стреса и лети у бескрај тавни, И слатки
из долине цветне У туђ је пренет свет; Где хладни Бореј дŷше, и снегом засипа равни; Где славуј не пева слатко у тихи сутон и тавни; Где црна бреза само, под ветра студеном руком, Кô тајни призрак се ниха, и тужним шумори звуком.
Кад сунце спусти косе зраке, И тихо падне сутон блед, Сакривајући у облаке Босанских гора даљни ред, Ја самац блудим по обали, Спокојан, тих у миру том, Па слушам,
На пучини плавој тишина почива, За Олимпом сунце у тами се скрива. Са галија царских, што на мору леже, Кроз вечерњи сутон пуцањ се разлеже И док све у миру и санку почива Изненадни шум се диже и разлива. 2.
крепи, а делом јуначи, У страшне дане да одважно стоје Бранећи народ и његова права, Кад бура бесни и кад игра глава. Сутон се хвата... И нејасне сени У танкој магли скривају се редом.
свечано одело, Свечана ј' песма, коју ћу почети; Суморан глас ће бити кô опело, Ил' као уздах, што из груди лети. Сутон је пао... Дан и сунце оде, Ал' душа с тугом светлости се сећа.
“ И смућен се абат диже, И у Кембриџ тужан стиже, И предузе дале пут И у Оксфорт стиже љут. И сутон је подô меки, Кад га срете свињар неки, И запита узгред то: „Да л' се чује ново што?“ „Ах, чуће се!
Затим сагради лестве, да јуриш предузме главни, И даде велику жртву у сутон, тихи и тавни. Узалуд пробаху с града да смету радове њине, Тукући стрелама оштрим с капија и висине Јер мноштво
Он је кроз сутон тавни Бацио замишљен поглед на пусте и тихе равни. Са русе његове косе башлик се спустио доле, А бели, широки бурнус
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тако видим, кроз тај варошки прозор, како годишња доба пролазе једно за другим. Вечером, кад ме сутон, слаба електрична струја, умор, или други који узрок, одагна од мог писаћег стола, ја примакнем наслоњачу до прозора и
То је Еуфрат; он пресеца четвороугаону варош дијагонално. Кроз вечерњи сутон и водену пару видимо јасно само десну, ограђену, обалу реке, господске палате дуж ње и безброј лађица, које су реку
Онде је сада, када су дани најдужи, већ у осам сати увече мркла ноћ; стрми залаз Сунца чини да је вечерњи сутон врло кратак.
На екватору, где Сунце сваког дана залази у шест сати сунчаног времена и тоне вертикално под хоризонт, сутон је још краћи. А код вас се на вечерњи сутон надовезује белина јутарње зоре.
А код вас се на вечерњи сутон надовезује белина јутарње зоре. Не замерите ми што Вам тако дуго нисам писао. Верујте да нисам могао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али пешаке сустижемо све чешће, преоптерећени су исувише. Измучени су, тешко дишу и намрштено гледају преда се. Сутон се некако наједном спусти. Сада нам се чини да снег још јаче шкрипи под нашим ногама.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Када ме завеје плавила њених очију знак. Затим је губим и нигде на њен не наиђем траг, Као млака светлост, драга, у сутон се разиђе, Кроз тугу моју само још корача у даљину благ Тај стас, који ће негде морати да наиђе На ову жудњу и на
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Коначно, сигурно су га већ давно ожалили и уписали у гробљанске књиге. За њих је сада мртав. А за себе? У раздање и у сутон мучила га је сумња је ли он икада и био Дрвосеча. Можда му се то само приснило? Само у лудоме сну приказало?
Облак је одолевао и променама годишњих доба и ветровима. Понекад, у зору и у сутон људи су га видели како се спушта тако ниско да је изгледао као да завирује кроз прозор.
Зором, када се месец и сунце размењују, одлазио је старац Лука на пучину да дигне у сутон бачене мреже. Ој, како су се златиле рибе кроз танка окца мреже!
Источни је још у посети Леденим бреговима. А на ветрове луталице што лете у сутон око куле као крила џиновских птица — дечак не рачуна: чудесне су, али лажне њихове приче!
Тишина и самоћа стегли су се око дечаковог грла као гвоздени прстен. — Мицко! Мицко! — шапутао је дечак у зору и у сутон, када су у Кули сви спавали, а онда је већ изгубио наду да ће се Мицко вратити и утонуо у ћутање. Како су дани летели!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Па још оне очи што сву милост нуде! — Благо оном чија вјереница буде! 1901. НА ПОТОКУ Полако сутон прикрада се, слази У лисну гору — у завичај мио; Рађа се мјесец и по дугој стази Падају сјенке, и сан трепти ти'о.
Моји врти, више не чекајте на ме, Вратити се нећу из студене таме Свог живота... Сунце полагано гасне... Хладни сутон пада... Ноћ све ближе иде... Једну црну руку моје очи виде — И ја чујем само удар тврде красне. 1909.
1905. ХЉЕБ Пароброд спреман. Море се колеба. Пошљедњи пламен на западу трне; Сутон се рађа и с јесењег неба Полако пада на хридине црне. Палуба пуна. Руке уздигнуте Поздраве шаљу и рупцима машу.
И кроза њ једно сјајно и будно Гледа их око... Прве звијезде у сутон роне; Сав пожар неба тихо се гаси, И гласи Вечерњих звона звоне И мирно теку Кроз вечер меку.
И мени све се чини: Ти гласи у висини — Кô неки, Црни и меки, Пун бехар рашчупани — Расипају се у сутон рани; Миришу, Дишу, Шуме, Јецају, плачу, кô бона молитва дуга, И упијају се у ме, У душу сваки ми тоне Кô јаук
И док се сутон све више хвата И тутњи град И гори, из модре дубине неба Избија мјесец млад: Кô клетва бона, Кô јаук милиона, Ја
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Надурени тако једно на друго, Стриц и Луња већ пред сам сутон одвојише се од Ника и Јованчета и кренуше у свој заселак.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И у томе се задоцни тамо. А кад већ сустиже сутон, тај оде у илиџу да се окупа. И нађе онде код илиџе уз дувар у мраку где стоји једна млада жена.
Ка они на зурници! Стиже сутон, све се разиђе својим путем: стоврази сакрију се, скину са себе оно туђе одело, остану звекани, пропалице и опалице ка
сваки зарађења суд примати, нит се разазнаје шиша ни голиша, поштен ли прокудан ли је био, лизавац ли слинавац ли... Сутон му су стиже, го се свуче, за срамоту оста, с пазара овога живота празан оде, тако оскудан да није врстан био ни капи