Дучић, Јован - ПЕСМЕ
НОЋ 180 ЗА ЗВЕЗДАМА 181 СТВАРАЊЕ 183 МИРНА ПЕСМА 185 ТРЕНУЦИ 187 НЕПРИЈАТЕЉ 189 КРИЛА 191 ПЕСМА ЉУБАВИ 193 ПЕСМА СУТОНА 195 ПЕСМА ТИШИНЕ 197 ПЕСМА УМИРАЊА 199 ПОСЛЕДЊА ПЕСМА 201 ПЕСМА 203 ЗАБОРАВ 206 ПЕСМЕ СРЦА 207 ЋУТАЊЕ 209 ПЕСМА
Лепота, откриће, Пре него мом духу беше реч и слика. ПЕСМА СУТОНА Сутони без шума твојих корачаји, И тама без твога шапата, и сати Први кад се нема више шта да таји...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
читаву шуму од ђермова, и на крајње куће које се, онако пепељасте, разазнавале из лаке летње јутарње магле и јутарњег сутона. — Зар већ! — уздахну путник, пренувши из својих мисли. Београд, 1894.
Африка
Оно беше ту као једини доказ да тај архипелаг, тако близак а због сутона тако далеко, диван је баш зато што је стваран.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Послије подне Јанко и ђак Обрад отидоше у лов; ишли су рубом поља, те до сутона убише два зеца; послије вечере било је обично посијело у мађупници, само што је владика мало сједио.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Из лепетаве орахове крошње просу се шапат и належе зеленкаста сјена, далеки предзнак сутона и вечерњег покоја. (Свети Раде Лоповски) Давна узбуђења, која испуњавају дух ванвременим миљем, и пагански осећај
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Стојим, чекам, ето већ сутона, Боже благи, де остаде она? Стојим, чекам, гле и нојце вође, Боже, Боже, заш она не дође?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
у свој собичак, у посљедње скровиште још незаузето од саблазни, а кад тамо — сликарев тихи млинчић већ сипа сиво мливо сутона. Обавља трудољубиви млин свој чисти, посвећени посао.
путељком из кукуруза, неко плови царском џадом, цестом државном, па још се и на кобили љуља, трећи трнапи из првог сутона право за вечерњу софру — дућ!
Из лепетаве орахове крошње просу се шапат и належе зеленкаста сјенка, далеки предзнак сутона и вечерњег покоја. Брат Сава, стари ноћник, једини се прену на тај једва примјетљиви наговјештај својих сати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
НА ДУГОМ МАРШУ Били су топли дани јула месеца. А маршовало се често од јутра до самога сутона. Дугачка колона возова, обавијених облацима прашине, кретала се лагано...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И морао да помисли: има право отац. Праведно је да Вукашину и његовој деци остане имање. ...Чађава измаглица сутона још више је појачавала пустош снежних пола, а врзине и ретко дрвеће подсећали су на пожар, касно угашен.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Река се, наједном, раствори и он излете, а за њим излете читаво јато рибица претворених у водене цветове. Све до сутона лепршали су водени цветови над притихлим водама реке занемеле од среће.
Попа, Васко - КОРА
алги НА ЧИВИЛУКУ Оковратници су прегризли Вратове обешених празнина Задње мисли се легу У топлим шеширима Прсти сутона вире Из обудовљених рукава Зелена страва ниче У питомим наборима У ЗАБОРАВУ Из далеке таме Исплазила се
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И небо је било сво крваво и мир црвеног сутона владао је. ВИТЛО И ДРУГЕ ПРИЧЕ ВИТЛО Срце мртво, небо мртво, све мртво — ох, није чудо.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— није допирао њен уздах. Једном, у предвечерњи час — добро се сјећам тог сутона — док су се топли откуцаји заљуљаних звона таласаво разлијегали над варошицом, а жене по „балатурама” дојиле дојенчад
је са својим пријатељима сједио пред читаоницом — остао сам сâм с дадиљом у кући по којој су већ поплутале модре млаке сутона.
Из тих недељних поподнева у дјетињству изнио сам и доживљај звоњаве звона. У нешто каснији сат, у први руј сутона, разљуљала би се клатна са фратарског самостана, обилато, бујно, незажално, испуњујући брујањем читав сутон.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али, потрчавши мало, обузе га неописан страх од самоће, од себе сама и од онога вечерњега сутона.. Застаде и ослушну... Неко му се приближује. А, јест, то је друштво, на које је он био заборавио.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Спава сан среће, к'о дан после кише, У дну сутона који неће проћи. Спава сан среће. Дах гроба се вије Животом, болом, временом простора; Ничега нема што умрло
Сад немам више оне старе плиме. Сад немам више очију за дýге, За ведре боје облака и снова; Сад немам више сутона и туге, Ни сенку среће, ни шапат брестова. Сад немам више очију за дýге.
И нечујно да све прође к'о тичији лет Без трзања и мисли; нити да ме дира Ход прошлости и сутона, осама и свет. Да сећања покрије један облак мира, И будућност моја цела да ми буде хлад На коме ће дан по дан мртав
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Лирика из времена наше модерне буквално је преплављена пејзажима сутона и јесени. Јесен се понавља све до монотоније. Иза тога се, изгледа, скрива посебна улога коју је она у поезији
Петровић, Растко - АФРИКА
Оно беше ту као једини доказ да тај архипелаг, тако близак а због сутона тако далеко, диван је баш зато што је стваран.
Ћипико, Иво - Пауци
Још није замрачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона. Младић се ухватио узбрдице, ну сада одмиче још полагани је. Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући.