Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И свуд по један пророк вапи. НОЋ Падају сутони први плави, И звезда већ зрачи с речног дна. Засипа с топола мир по трави... Анђели веслају барке сна.
Лепота, откриће, Пре него мом духу беше реч и слика. ПЕСМА СУТОНА Сутони без шума твојих корачаји, И тама без твога шапата, и сати Први кад се нема више шта да таји...
Тако се обнављаш вечна, несавладна, И новорађана у мојој самоћи... Док звучни сутони падају и хладна Светлост првих звезда, ти се ткаш од ноћи.
Јер ваша вечност и ваша светлост нису друго него атрибути љубави.“ Вечерњи сутони говориће ти о Смрти, а тишине о Забораву.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тонули су у помрчину рујно разбољени сутони, с тјескобом крајњих растанака и с језом коначних потонућа. И опет су мутно свитале нове зоре и налазиле ме с груди
Веза је, разумије се, платонска, на сасвим трансценденталној бази.) Бескрајне сањарије у лежаљци. Сутони на тераси. Угодноболна раздрагана писма другу из школске клупе, милој дјевојци која навече одводи из наслоњача на
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1917) XXXВИ СУТОНИ Вај, сваки је сутон непријатељ за ме. У моју душу сумња се прикрада, Јер видим да смртна хармонија влада У тој
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Колико дивних игара боја на једном тако обасјаном небеском телу! Какве су онде зоре, дани и вечерњи сутони, па тек мене њихових Месеца и помрачења њихових Сунаца!