Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Диже је мало више и звераше по оном вечерњем сутону... Нигде никог... Он дахну душом, диже се и седе... Али је умор био веома велики.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Вај, колико пута умиремо? Ко би Знао за све тмине под сунцем! И зна ли Ико сва беспућа у сутону доби?... И како смо често очи затварали...
дојке у рукама двема — И огласила се кроз мрак прве зоре Крвожедним твојим кикотом; док врућа Луч сунца спаваше у сутону горе, У напору болном првога сванућа.
пределу, трептање звездама, лепоту страсти и коби у очима жене; и које је сада светлило још само дубоко у вечерњем сутону једне душе. Јер ствари имају онакав изглед какав им даде наша душа. 2.
ЗОХРА Путник је срео у првом сутону на морској обали младу и црну жену, која према звезди, што у тај мах блисну на западу, узе своје две голе црне и тешке
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А у башти ништа није онако весело као пре, него све некако суморно, као нека омарина, па све у неком сутону, и птичице спавају, и шарени лептири се полепили по дрвећу као мртви, па све ћути и куња, само се чује неко тихо
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ујела си ме. - Ујела? Па то је, ипак, нешто - пришла ми је и уштинула ме, а онда се засмејала и смех јој је у том сутону пуном месечине и лавежа паса личио на звонце. - Ти се не љутиш? - шапнула је.
Затим је подигла главу према мени а очи су јој блистале у сутону. - Пољуби ме, Бодо, ако хоћеш? - прошапутала је и затворила очи, као лафице на филму.
У готово прозирном сутону чули смо кораке љубавника. Ти знаш, вечито твој! Ти то знаш. Затим звук пољубаца, нешто као пригушен кикот, па онда:
Изашли су. Није вредело питати где, ни зашто. Не Весну. Њу то није ни интересовало. Седела је, погнута у сутону, а очи су јој биле добре и лепе на начин како су понекад добре и лепе очи веверице, срне или пса који вас воли.
Замислите! Замислите! Њихови гласови гушили су се у сутону и шуштали као крила отровних птица. Одједном сам се осећао мали и безначајан, и сувишан, и савршено непотребан.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Каткад, у њеним успоменама, он ће јој се јављати на неком брду, у некој шуми, у сну леп као јелен у пролетном сутону, али биће дана кад ће јој бити одвратан, као неки медвед у смрадној пећини. И она заплака опет.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Види га, топи се и нестаје у сутону, измиче неповратно као читав овај невјерни, лаживи живот. Шта ћеш, дошло вријеме да се умире, па то ти је.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Није магла већ олово. Луди мноме Купиново. ЧОТ У божуре сенке тону с перунике у сутону. о зрцало од облачка укреше се тамна тачка и лепрхне преко Чота кроз пређицу од живота.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Јунаков живот мек је ко бајка кад га прича његова мајка. „Ех, мој малишан — шта да вам кажем — шапуће мајка сутону сивом — гугутао је на мојој руци и смешкао се свакоме живом.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Не сме да се покрене, да мрдне ма чиме. Само гледа, гледа у ову погнуту фигуру, која се у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И сад, кад сунце за планине зађе, Прошлост се враћа из даљине сиве, Кад се Назарет у сутону нађе И старе приче, легенде оживе.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Зрак сунца, и с њим овај век, У барици се плиткој пали, Трипут пали, три пута гаси: То вода жмирка у сутону. Шума кад хукне, њени уздаси Сами у себе ко да утону. Све траје преко свог опсега, Ил сни у неком танком хладу.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Све је то прошло. Сан свих снова чили У сутону мисли нејасном и бледом; Сви су сада друго, а друго су били; Њих нестаје просто, без шума, и редом.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
тајнама, знао је ваљда, да ће се до тога доћи, па кад видје то, онај час утону за брдо и њих остави у јутрењем сутону. Та нагла промјена видјела, прену их, те она отевши му се из загрљаја, утрча као кошута.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
куће се примакоше и стиснуше једна уз другу, сиво, ниско небо примаче му Прерово, брест и све што је остало у оном сутону, он се једва провуче кроз затворска врата, у ходнику се одвезане руке млитаво заклатише и, кад угледа гомилу страха у
Ђорђу суво пуцкетају ноздрве. Шта ми ј е било вечерас? питала се Симка, а плач у сутону у њиви слатко је заболе. Дрвени кревет закрцка и зацвиле за њом.
И младе жене, меке у гласу и бедрима. Неке је сретао по механама и чаршијама, неке су у сутону воду носиле са извора где је он стоку појио. Прве две јесени ишао је пешице, само са Стојаном, Толиним одем.
Каје се и све је мањи, и све је више — само два бела пртена рукава у сутону. Види: Аћим о браду веша десну руку. Хтеде да му каже: „Реци сину: време ти је да идеш кући.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
То је било Сунце Младости што је минула, сунце што је светлило још само дубоко у вечерњем сутону једне душе, и које је давало свему што је обасјавало чудну и магијску лепоту Илузије.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица пружи пушку и викну... — Стој! Човек стаде, погледа у пружену пушку, која се још могла у сутону опазити, па се одједном окрете и потрча натраг к шуми... За тренут ока нестаде га... — Вујо!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Једне ноћи, при плавом сутону, Смрт наиђе и рашири крила Над том земљом, и опет утону У пределе непознатих вила. И утону.
Ја не појмим сада Да л' је било живота, и када? Сјај и боли по'абани. Дуге нема у сутону; Не виде се ноћи, дани: Моје доба све утону У сан што ми сад не смета; Немам више свог терета.
Ћипико, Иво - Приповетке
Увијек у сутону, између високих кућа гдје нигда сунце не сије, није се одмицала од свога сиромашнога сусједства, као да се боји
Убиј ме овде! — Не убијају се људи без потребе. Устани! —Приђе к њему и поможе му да се дигне. Неко време, у зимњем сутону, стоје сучелице, један према другоме.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тај ми је човек уливао вере. Војници се наједном почеше окретати. У сутону угледасмо читаву ескадру ратних бродова. Из групе се издвојише два торпиљера, и пођоше за нама. „Ха, јесте ли видели!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Видиш ли чете што не знају стати, Што, онемеле, у сутону свести, Сен снаге скупив у челичне пести, Стег у крв боду, где се очај јати? О, пошли муње!...
Не тражисмо Бог да сиђе са Синаја. Не тражисмо да нам пошље заповести, Ни да Мојсеј плоче ломи разочаран, Нити у сутону утрнуле свести У стени је извор поуздања стваран. Пустиња је наша страшнија од оне Којом ишао је народ изабрани.
(1915) МИСАО НАС ЈЕДНА РАНОМ ЗОРОМ БУДИ СИНГИДУНУМ Ноћас сам те снио, престонице бела, Китњасту и младу у сутону. Златна На тврђави твојој зрцају се платна, Горди сведок моћи и крвавих дела.
Сањао сам твоје торње и кубета И свечану холост, што врх тебе клизи, Докле у даљини по стењу и низи У сутону плавом зрео живот цвета.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ И после кретоше оба у тихе божије дворе; Напред је ишао Амор, дигнувши буктињу горе, А кмет лагано за њим. А у сутону бледом Дах рâног прозорја духну и звезде гаснуше редом. 4.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Као год што бајке треба причати деци само у сутону, када их она гутају разрогачених очију, са језом и веровањем, тако треба и о свету и његовим тајнама говорити у
Меркур се са Земље ретко виђа, јер је увек близу Сунца, па утоне или у руменилу зоре или у вечерњем сутону. Коперник га, веле, није никада видео, а овде, ван Земљине атмосфере, та је планета видљиви пратилац Сунчев и у пола
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Врх дрветâ руди... У пољу се чује дозивање људи И виде се стада мрљава, и сива Прашина гдје лети... Тихо, у сутону, Вјетар селом носи елегију бону, И покривен драчом гроб убоги снива. 1908.