Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Мирно су ходили поред њих два суха дугачка хрта са жутим очима. ОГЛЕДАЛА Хтела је да види своју велику лепоту, али није било огледала на свету.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— и ја поскочих вратима. Али као Црвено море пред Мојсијем, тако се њена лепа и суха ручица испречи преда мном. — Кад јој погледах у очи, видех нешто огромно велико, али не разумем ни оволишно!
Некада сам мислио да бих био у стању оженити се кухарицом, живети с њоме о кори суха хлеба и бити најсрећнији смртник. То су, ваљда, године што чине човека „паметнијим”.
”, итд. Она ме је гледала, бледа као јака на кошуљи јој, с разрогаченим очима у којима је била нека суха ватра. Кад сам ја свршио, кад сам патетично одекламовао ваљда десети пут: „Ана, промисли се!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ђурђе је становао у Шевичевој кући, као да је за њега била поручена, кад се родио. Стара ђенералица Шевич – једна суха, седа, роспија – која је владала гвозденом руком у фамилији, хладним погледом жутих очију, бела као да је устала из
Теодосије - ЖИТИЈА
часнога лика преподобнога, која је била у цркви и у трапези насликана: Бог који је источник чуда, који је негда из суха камена у пустињи непокорном народу источио воду, на веће прослављење и почаст преподобнога, штавише на удивљење и
исцељује и духове одгони, него још учини да и света слика на зиду, подобије његова часна лика, из сировог камена и из суха креча миро извире на његову главу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Домаћица бјеше висока и суха, а снаха јој омања, једра. Уз кутњи зид у дворишту бјеху прислоњени бадњак и бадњарице, а на ражњевима четири пецива.
Ту, након уре и по жестока боја, провалисмо у шанац, а Французи побјегоше у град. Сутрадан, послије кратка боја и са суха и с мора, преда се Коручула. Заробисмо полковника, тринаест официра и три стотине деведесет војника.
Домаћица му, Живана, бјеше му сушта супротност, висока, суха, болешљива. Одатле њих двојица отидоше ка Ћором весељаку, уз кога се смијаху више од часа.
Ћелија бјеше малена, сведена, обојена жуто, али свијетла и суха; онај задах бјеше од ваздушне влаге. Зачу шкргање у зиду и видје иза врата омалену изидану пећ.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ах, ти дани! Оду на њиву, да филизе1 дуван. Корење их покрива до појаса, под босим но гама крши се и рони суха земља, а око њих, свуда, у недоглед, зеленило и бујност.
Биле су то „гавранице“ и „дреновке“. Ту је била земља увек суха. Хтедох да прођем, кад — она, Ленка! Заобишла и стала ту. Чека ме.
Дугачак му гроб. Више гроба штрчи му дрвен крст. До крста тестијица воде, у грло јој кита суха босиљка, а по дршци тестије и боковима црне се капље воска накапалих од толико свећа које му је палила.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” диже руке те са зида, од постеље, са дохвата, са везиљска суха злата ножичице једне скида: „Дивска косо, њиво дивна, на тебе сам сада кивна!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда она узме из сандука хаљине све од суха злата, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви јој се сви зачуде још већма, а царев је син био намислио да је не пушта
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Чуван сапун, или мило, распламса се уз кандило. Стишан ромор: пуцка штица као суха котарица. Лепа старост: жижи вера с луталице калуђера. (Жубори ли крај Дунаја родно биље родног краја?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори. лагано и опрезно школске вратнице, прође брзо преко дворишта и уђе у ходник.
лојанице слабо осветљава малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради. Види се и покривач и под њим нека нејасна маса...
Изиђе пред њу средовечан човек, шиљате браде, суха лица и опале косе, као да је скоро лежао врућицу. — Пре... председник пододбора... Драгољуб Илић...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Што су врата суха злата, На њих вила сина жени; Што су врата од бисера, На њих вила кћер удава; Што су врата од шкерлета, На њих
једна је планина: Кудје пође гиздава дјевојка, Она гора зелена вехњаше; Којом пође они туђин јунак, Она гора суха зелењаше. 129. Славуј чедо, не пој рано! Не буди ми господара. Сама сам га успавала, Сама ћу га разбудити.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Па ипак, у тој његовој вечитој озбиљности ниси могао никад опазити строга и суха израза: у целу лицу му виђаше се неко нежно учешће и благо задовољство.
са радницима, чича Пера се помоли Богу, узе стакло са богојављенском водом и сркну из њега три пут, очену гранчицу суха босиљка, што га је донео са гроба светог краља, па је задену за појас, обрте се истоку, па се побожно прекрсти
Одједном се пробише топли сунчеви зраци кроз облак и обасјаше ова два суха и смежурана лица. Сад се могло јасно разликовати жута као лимун кожа и многе бразде, испрекрштане тамо и амо по њој.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Јер моја је душа силом дувна седа Што међ четир зида век проводи зао, Некорисна, суха, бесплодна, и бледа, Нит̓ је кога знала, нит̓ њу когод знао.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Сви нуглови пунани празновах; мучаху се, да им очи прсну, да одеру кору леба суха. Гледао сам по два међу собом ђе упрте какву женетину тјелесине мртве и лијене (потегла би по стотину оках!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Само брзо, јер после морамо да идемо. Сад знаш. — Знам, снашке! И Магда, стара, суха, кошчата, обучена пола сеоски пола варошки, брзо навуче на босе ноге неке старе спечене папуче и оде.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— А ко ти је казао? — Казао ми је ђед и отац. 10 Питао бег рају: — Ма како можеш тако слатко суха хљеба јести? — Огладни овако као ја, па ћеш и ти за ме два. 11 — Ма ко оно јутрос сабајиле (рано) кука и лелече?
-лца — издубена лопатица којом се избацује вода из чамца иштувати — утулити; угасити јажа — јаз јалова муња — в. суха муња једноничити — врста строгог поста, кад се само једанпут дневно једе једовни — отровни јемљеш — раоник Јов —
новорођенчету, — нарочито седмог дана по рођењу супружнина — батина, тојага сургум — проклетство сут — свет суха муња — муња из ведра неба табак — кожар табачки — кожни тана — тигањ талија — срећа; судбина таличан — срећан
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Она се стане чудити што им је, кад тамо, а то помија ни капи, а око валова земља суха, нису истекле! | Сутрадан у вече опет тако, и тако за седам вечери.
Онда она узме из сандука хаљине све од суха злата пак се обуче и отиде у цркву. у цркви јој се сви зачуде још већма, а царев је син био намислио да је не пушта
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
И Брне се осјећао свакога дана боље за колико трајаше суха хладноћа до пред Божић (Пјеваличину маст бјеше потрошио двије недјеље прије, а привијао је репух).
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Јер моја је душа силом дувна седа Што међ' четир' зида век проводи зао, Некорисна, суха, бесплодна, и бледа; Нит' је кога знала, нит' њу когод знао.
А. Шантић ЛXXXИИ ПОСЛИЈЕ МНОГО ГОДИНА Гробару сиједи, под старости ледом Што изнурен дркћеш као суха грана, И носећи иње по свом челу бл'једом Што посрћеш љуто под бременом дана, Да ли памтиш?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И нема у томе ни трага каквом разњежењу над самим собом: ми присуствујемо, с црним флором око шешира, али сасвим суха ока и спечена непца, том посљедњем акту дуговања према некоме ко нам је задао и превише главобоље. Да.
Пиљио сам суха ока у те налијепљене, инертне бркове и за покој његове душе у себи бројио до стотину. Коси паралелограм поподневног
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
ни видети, одједном уђе у њега неописани страх: стаде да преза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које постаје од његова трчања, постаде као права зверка која се спасава од велике хајке.
«... Као одговор на његову зебњу зачу се из отворене собе сухо слабо кашљуцање и за њим се појави на вратима суха увенула старица.
с онаким страшним погледима?... Нема их, ово су други«... Људи се растурају, дају пролаз некоме... Ено, брадата, суха глава прилази му и гледа га радознало, и опет му се чини да види у томе погледу саучешће...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда она узме из сандука хаљине све од суха злата, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви јој се сви зачуде још већма, а царев је син био намислио да је не пушта
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ШУЛОВИЋ: Суха је биљка то, Згажена — Снажнога стабла само пепео, Па чека мирно да га развеје Ветрића слабог несташна ћуд. — О!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
дажда ил’ је вражда, Завраждило не даждило, туго, За годину не кануло, А за другу не росило, Не росило покосило, Суха земља рода нема, туго! ПЕСМА ДРУГОГ КОПАЧА Роморила заморила, за море.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Под ногама осећало се како је већ и земља тврда, суха, крта. Младену је то било угодно. Угодан му је био и корак. Осећао је угодност од те оштрине, зиме која се
Ћипико, Иво - Пауци
Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав. Пред очима му непрестано трепере свјетлаци... Суха земља, гдјегдје распуцана, зја као змија. С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.
Навдар их нагањаше, а редивоја, млад и одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне. Земља суха, праши се и к'о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мокра прса.
Тежаци су мучке преоблачили обућу. Из назувака сипаше се суха земља. Пошто се средише, одмицаху један за другим, заметнувши се мотиком, низ виноград, к пољском путу.
! И он брзо потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. На догледу главице, испод које је лежала суха поточина, при страни уочи Јуре живину. — Река сам да ће биш у брањевини... Гладно, па бижи за струком траве.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
А крај собе облачићи То су јата ђаволова. Па се крве црне хале Око звезда – суха злата, Око старих мамљивица, Грешних пара и дуката!
“ Лав се сам насмеја, па отпусти миша Миш весео оде испод суха лишћа. – Прошло неко време, а лав се ухвати У ловачку мрежу и поче урлати; Од лавове рике јечала сва гора, Миш
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
роб сукобити — срести Сулеман — Сулејман суторина — (можда) морска со Сухара планина — Суха планина, на југозападу од Косовске Митровице сушњежица — суснежица табор — логор, војска таван — (значи и:) спрат,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Без тебе, кано без текуће воде, наша је душа кано суха земља; ништа на њој не расте кроме једно трње. Ти, ушавши у мене, трње својим божаставним огњем у мени пожежи, и земљу
НОВОГОДИШЊА 3ДРАВИЦА 1732. Ја ћу вам добра времена давати; кишна пролећа и јесен, и суха лета. И земља ће вам ваша свој берићет потпуно износити да вам се напуне гумна свакога жита и хардови вина и каце
А Мојсеј са своји пешаци са суха гледаше то како они на кочија и на коњи оружато хите за њима. А кад бише насред мора, тадар пак Мојсеј исто махну
« — и шикну штапом у једну камениту литицу. Рече: »Еда из овога суха камена да напојим ја вас воде, је ли?« А како то удари, вода слатка, лепа ка медовина, посукта нагло из камена и пише
смотрех онде у плену једну красну нову шарену хаљину и нађох јоште двеста драма којекакве сребруштине и један од суха злата језик, да има до педесет драма злата у њему. Помислих на то и узех. Где сам, ту сам, што да чиним већ!
Пак саде лежи затворен у тамници ради оно туђега добра, а ја ниоткуд ништа не могу добаљати да би му бар исто суха хлеба могла односити и давати, да од глади онде не умре.
Што да чини? Теке упркос да не остане на празно, сагласи се с Перси да га заједно добијају; они с мора, а он са суха. Али то им Бог не даде да се они могу састајати и договарати се често; спречи им путове.
Ама по договору и обојица окрут — справу за узимање града, како ће бедене са суха и с воде собарати, једнако хићњом приготовљаху.
Наскоро скобише се под градом уједно: онај стиже из преко мора од Азије, а овај са суха с ове стране из Европије. Навалише дор ричући ка дивља зверад на царски град. Мњаху прогунути га.
То се згоди оним хвалиоцем, што са суха бијаху навалили изсобарати градске стене. А на мору што им бише с Татари оправне чунице за јуриш градски, кад бише
Сузами ка из кабла с водом. Што не може морска дубина загасити, то трне мала суза. Поред суха дрвета и сирово гори. Вид коња плаћа. Сунце једно је, ама здраве очи просветљује, а болестљиве заслепљује.
И суха трска прозелењује, те се из корена подмлађује, и закржлаву земљу понови ти за род, а женама дечино рођење по завичају с