Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У свом гнезду од конопље и сухог грања лежао је на јајима стари двестагодишњи гавран и спавао зимским сном. Његова стара крв загревала је јаја под њим,
Црњански, Милош - Сеобе 1
И она заплака опет. Пошто је љубав тако бедна, она ће живети без љубави уз овог, сухог, жутог човека, што на кантару мери сребро и што јој лиже руке, понизно као псетанце.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
обред: „Тетка или стрина детиња ослони дете о коленику (на коју се намотава пређа), стави му на леђа мало бреме сухог грања и три пута га проведе око куће, идући с леве па десну страну, а уз то говори: ’коленика зврком, а мој Н.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
агенције изгледао је као неко складиште гдје су били без реда истоварени сандуци тјестенине и врећице сумпора, бале сухог бакалара, вијенци тврдих колача, колути жице за виноград, а под корацима су се мрвили груменови модмодре галице
и развезивања свог убогог свежња, дријемања по чекаоницама прелазних станица, облачења и свлачења шарених дроњака, и сухог кашљуцања међу кулисама, с којих се труни отровни прашуљак боја.
Није ли боља и траљава теза од сухог бананиног лишћа, па чак и стреха од старих црквених крпа, него лутање по невремену?
Па опет видите, ништа није користило: све ми се то сада чини нестварно, сама сувеж — шака сухог лишћа што прашљиво пршти међу прстима... Питали сте ме малоприје што радим.
Ћипико, Иво - Приповетке
Кроз конопље бродова фијукне удар ветра и у исти час затресе гранама оближњих дрвета. Звиждук и шуштање гдекојег сухог листа губи се негде у висини, праћен тугаљивим хуком ноћног ветра што чак до срца допире.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
затим ћерку по лицу и коси дотакне на дворишној капији - кроз коју пролази да би засвагда променила боравиште - венац сухог цвећа с мирисом тамјана и свећа, онда не можемо а да не помислимо на свадбену стилизацију, у словенском фолклору добро
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Мотика туче, и у голе прси Сухог тежака душа неба вије, И зној му купи... Одјекују врси — Пролеће пјева. Но док господ бдије И на свом топлом срцу
Радосне и миле, Плодове жетве, слатку храну села, У стоге слажу. Већ дрхтаву јару Из сухог њедра баца земља врела — Већ прислужено сунце на олтару Небеса трепти, зâри, е бих рекô Као да виси и пламти у