Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
старац неки, дебео, обриванијех бркова; за њим поп латински, носећи под пазухом гомилу књига; за овијем момче неко, сухоњаво, жута лица штапљући се крстом од дрвета, а најпотоња ступаше нека госпођа, и она гојазна, шарено одјевена.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Еуридyце и Сон тутта дуоло, нон хо цхе аффанни, био је онај крезуби, излињали глас старинских клавира, чији титраји сухоњаво живе и нагло се тање.