Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
На улазу у мјесто опростио сам се од суца и записничара, и, малко несигурније, од стужених парбеника, па се упутио у самостан да посјетим мога фра Анђела.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Нека су мене, убио сам! — одговори он. – Но што ће с тобом? Сјутрадан изведоше их пред суца. Оба поновише и потврдише оно шт су већ казали.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ја нијесам Срб! (Устаје са столице, и живо сијева и стријеља очима суца.) Погледај ме, господине, добро ме сад погледај; мјерио сам се на два царска кантара, на турском кантару и на кантару
Ћипико, Иво - Пауци
Свједок са стране опћинске, стари Ждрале, одговара на упите суца, пошто га закле: — Ја сам још од дјетињства овдје пасао благо, гдје и мој отац, и служио се дрвима, и нико ми не
— Је ли вас подмитио? — Нас?! — зачудише се браћа и отворено погледаше суца у очи. — Кад вам није ништа дао, зашто сте криво свједочили? — упита замјеник државног одвјетника.
— Доста је већ!... — пресијече господин с наочарима и показа на суца који помњиво у списе гледа. Сви ћуте. Стари Анте поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце.
Сви ћуте. Стари Анте поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце. Цирило прати очима суца и покаткад умиљато погледа на Иву, а кад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјехне, но не смије.