Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
” Тишина. Мојом собом опет је прелетио свјетлосни миш – неко је на павиљону сучелице отворио или затворио прозорско крило. Али звука ниоткуда. Тишина.
Врве пролазници, промичу неслутна тјемена, момак на љествама лијепи сучелице нови кинематографски плакат, а над крововима лебде погашене неонске рекламе.
На рту сучелице њему било је старо напуштено гробље. Та је грађевина у пучком предању везивана за Мауре, који су тобоже некад ту чамили
Док она тако чаврља, излази ми пред очи сваки детаљ катедрале коју сам као дјечак, дуго сједећи на каменој клупи сучелице, небројено пута проматрао.
Препоручили су ми га као одлична јуристу и необична озбиљна човјека. Сједио сам сучелице њему у његовом сумрачном кабинету од тешке храстовине, скромно подвучених ногу под столицу и присилно укопорених руку
Ћипико, Иво - Приповетке
Али момче се устеже да наједанпут плане; науми да се мирно с Османом објасни, па, кад му стиже сучелице, упита га, а напреже се да устави дрхтавицу у животу и гласу: — Што данас мене и моје на правди обручи?
Одмакне се од прозора, узе столицу и сједе сучелице према њима. Почне да их упућује, а сунце се, док он говори, одбљескује на прозорима и расипље по цијелој соби и титра
— Не убијају се људи без потребе. Устани! —Приђе к њему и поможе му да се дигне. Неко време, у зимњем сутону, стоје сучелице, један према другоме.
Ћипико, Иво - Пауци
Али погледавши га у очи, учини јој се да је те очи моле, и сједе сучелице њему. — Што хоћете? — упита га, гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра.
Који вам је посао овди? — смрси стари. — Хоћу ли се попет'? — Па ча ћете? С натегом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама старцу. Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао.
Када га дјевојка спази, часом застаде, ну махом прослиједи... На жалу стадоше сучелице, једно прама другоме. — Ти си сама? — Дошла сам начупат' мало траве, — одговори дјевојка мирно и погледа у руке.