Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше. Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...
на коју ће страну поискакати, јер су часом могли да се начине лепи као они ћерпичари што поваздан месе блато и суше ћерпич крај Колубаре. — Е, е, лакше, море! — Шта то радиш?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он диже главу. Журава се пред њима вила као гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине. Преко саме ње прелазио је пут... А шума као четка са обадве стране.
Људи се прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах. Од силне влаге и назеба сви су скоро говорили промукло, очни им капци надувени, а очи закрвављене. — Људи!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
љути и кија, а перје лети чак под гредицу и по соби чак до бáбиних чизама које се, напуњене сламом и намазане машћу, суше на банку поред вруће пећи, а ова захватила пола собе, па изгледа као чивуцка арендаторска канцеларија.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
По чардаку кућном извешани су низови „пиперки“ (паприка) које суше, затим постељне ствари и др. Куће су управо празне, тако је мало чега у њима.
Изнад огњишта су испрекрштане мотке и на њима суше „ченку“ (кукуруз). Троножац зову „пиростија“ а преслицу „фрука“ (аромунско-грчка назвања).
У кући је највеће оно одељење у коме гори ватра и у коме је најпотребније посуђе. Изнад ватре су гредице, на којима суше обућу и одело, „сушалник“. Нарочито место за „стомне“ зову „водник“ или „водниче“. Даље су ту „наћве“ или „нашве“.
Виде се поред многобројних речица низови жена у белој ношњи са црним везовима како грушкају рубине и простиру их и суше по камењу и оградама.
Све те куће имају пред главним вратима сувоту или доксат, на коме се у јесен суше поцрвенели низови паприка, а гдешто су и зидови покривени њима, ређе и дуваном. Око куће су купе од конопље.
Црњански, Милош - Сеобе 1
УЖИВАЊИМА Дан када је госпожи Дафини дошао суђени час, био је топал, летњи дан, крајем августа, после тронедељне суше.
Имао је да се вози још сатима. Осећао је, лево од себе, хладноћу ритина које су, после дуге суше, биле усахнуле и виделе се, обасјане месечином, као сабласти. Око њих је густа трска чујно шуштала.
Кад год су кола стизала до ког шумарка, треперили су им у сусрет свици. Земља је била толико тврда од суше, да се коњски топот чуо тупо, као при прелазу преко неког моста.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
с ливада и са њива, сви глечери што их има Шара, леденице под стрехом ниске, све небо сиње, сви пљускови који се за суше окореле земље сете, сви поводњи у дане југа, наручја свих јаруга, све сузе сиротињске, сав зној са чела себра да
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Шаре с' оре, горице се пуше, Да се боље турске главе суше. Тамо, брате, ено сунце седа, Једна љуба на војна изгледа, И ево га, на ножу му, побре, До две турске, до две
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад лук стане зрети, долазаше ђаво почесто да га обиђе, али му не бијаше мило кад види да пера труну и суше се. Лук сазри, пера сва увену, а свети Сава повади лук и однесе га.
и одеру, па месо баце кучки „да му“, вели, „ни она не би гладовала“, а све три коже простре по крову воденичном да се суше, па се почне с воденичаром гостити погачом и печеним месом.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Ја ти кажем, кјерко, обрнуо се свет наопако. Сад време дојде што певаше људи за земљу Инђију: кадно земља испуца од суше, у њу живи попадаше људи, и Бог пусти тешку болезању, те помори и старо и младо. ЉУБА: Иди, мајка, бога ти!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
којег ветри мирис жеђи, још влажан испод пробијене глеђи; Он лежао је прерачунат, срушен, Бунар исцрпљен срком нагле суше. Прилазили смо, а био је дале На сваки корак; у ћутању жаљен, Већ јављао се измењен у речи.
у тишми града, где је у мноштву лица нагло обасјање — О драгоцено мало чудо света Коме се жиле чудотворне суше: Та жена која памтивеком шета у разнобојним хаљинама душе, Сада у оркестру, у трећем реду Осмехом сенчи звукове
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
− Риба се купује за консерве. Она се исече на дебеле кришке, ове се кувају у јако сланој води, искуване кришке се суше на ветру или у нарочитим сушарама, слажу се у лимене кутије, прелију се зејтином, кутије се херметички затворе, греју
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
зато сам те и звала да те питам: како би било кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше. Ти већ знаш то. Радиш са вином. А за затвор на подруму знаш већ какав је сигуран! — А већ за то.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
дубоког немира моје душе Ја нисам своје уживао дане У младости, к’о ни сад, кад се гране Мог живота полако, тихо суше.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Нек’ осуши, ал’ за што пресуши? — Рекао Циганин кад је зими метнуо обојке на месечини да се суше, а они се смрзли. Пржио бих, господару.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад лук стане зрети, долажаше ђаво почесто да га обиђе, али му не бијаше мило кад види да пера труну и суше се. Лук сазри, пера сва увену, а свети Сава повади лук и однесе га.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
постаје права нужност и тиранин, као навика на опојне дроге: искључени из тог струјног круга с јавношћу, они се брзо суше и доскора се у њему рашири осјећање бесмислености властитог постојања.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Мора да су црвљиве ове караманке; ви’ш како рано опадају. — Бато вели да их је пламењача опекла, па се суше. — Хм... неће бити — одговори Ђорђе, па оде те уми руке. Кад се врати на своје место, беше већ донесена трпеза.
Станка, у шали и смеју, испра рубине, па их повеша по грању или разастре по врелу камењу да се суше. Девојке, које беху готове, одвојише се са њом подаље од перила, у једну густу хладовину у шибљу, па се дадоше на
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад лук стане зрети, долазаше ђаво почесто да га обиђе, али му не бијаше мило кад види да пера труну и суше се. Лук сазри, пера сва увену, а свети Сава повади лук и однесе га.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
” Улазиш у собу. Сузе те већ гуше. А два наша цвета из четири рата У твоме су крилу, образе ти суше: “Мама зашто плачеш? Је л' писао тата?” У велике патње невино питање Дуби дубљу рану: плач ти тресе груди...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
“ У свом писму ја сам јој био поменуо Фарадеја. Такође ми је јављала да је Идвор био страховито прашњав због дуге суше, да је жито било слабо, а виногради још гори, и да сада Идвор није пријатно место лети за било кога ко жели да
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Али је тај испражњени свет, један вид слободније схваћене паскаловске душевне суше, свеједно песнички и ликовно раскошан: шири се „дубоки плави круг“, даљином пролази „бледи одблес“, док сав прошли
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Кликнем: Оче, мајко, љубо, Друзи, децо, сејо моја! И сузе се моје суше На светлости тога споја. Кроз смрт само ваља проћи, Па ћу с’ и ја с њима слити, Ако л’ тамо нема ништа?!
И ако ти с’ кашто чини Да се сузе твоје суше, Ти се сети откуда је — То ј’ топлота њине душе. Осетиш ли часак, који Радној тежњи поља тражи, Ти се сети ко те
Ноћ је била. Зором рано Зраци сунца засинуше; Жарко сјају и певају: „Овако се сузе суше!“ Друге ноћи: опет сузе На остатку мртве руже; Опет веле топли зраци: Овако се сузе суше!
“ Друге ноћи: опет сузе На остатку мртве руже; Опет веле топли зраци: Овако се сузе суше!“ Тако било цела лета, Сузне капи сунце суши; Лето прође, јесен дође, И зима се запенуши.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Нису могли пристаниште удобно да нађу, Гди да спасу безопасно дома нашег лађу: Гребенска м' је отчуждила, ради своје суше, Бистра Сава распалила жећу моје душе; Прво мјесто странствовања блажили Крижовци, Јазвили ме пет година, треће су
Ћипико, Иво - Пауци
— А ви сте се на ме љутили толико пута! Преко хриди дођоше на жало, до старчеве шпиље. На жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половице насукао се у пијесак.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Свукли су панцире. Изули опанке. Знојаве обојке опрали и извешали по жбуњу да се суше. И одела, и кошуље и раће. Голи ђискају по води, скачу један другом на леђа, прскају се, лудирају.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
исписане пред нашим очима на Вавилонском торњу клинастим писмом, стављене су идућег дана у засенак да се ту лагано суше; сваког дана придолазиле су нове.
При изговарању грозних речи „суви режим“, осетисмо како нам се грла суше, и зато одлучисмо да их добро поквасимо, пре но што ступимо у државу Кемалову.