Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
каце главице купуса, тикве у амбаре, паприке у корпе, бели и црни лукови у венце; разастрт по платнима, на сунцу, суши се пасуљ црвени и бели: све се данас, с боговима, збира, да се сутра с мишевима дели!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Види да ми је умор и мука досадила, хвала му, узе те ми све изопира, намести да се суши. Дођемо на Дунав, пређемо у Србију. Дођемо у Кличевац бинбаши Миленку Стојковићу; Протић оде кући.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Изводи их четвртком и празником у поље, те хватају бубице, лептире, мушице, па то набада после на чиоду и суши их Што ће му то, не зна чак ни поп Вујица, иако је кашто одлазио у Београд и тамо слушао, где има негде — те се тако
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: Да се код Ђорђа суши нерв од ока. Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Сокак или авлија, то је свеједно, у сваком селу. Зато и у овом нашем није била реткост да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.
Црњански, Милош - Сеобе 2
на ком је, до пре неки дан, њен муж, на авлији, лежао, на Сунцу, имала је обичај да расплете косу, испрану, па да суши косу. Та коса, риђа, златна, падала је, густа, до на земљу, тако, да су простирали чаршаве под њу.
Теодосије - ЖИТИЈА
Због тога још више мати његова над њим плакаше, гледајући цвет његове младости како се у посту суши. Али бојећи се да не оде, остављаше га да живи како хоће.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Она је довољно луда да човеку поклони тако нешто. - Да није можда јеж, Рашида? - осетих како ми се суши језик, али она рече да није, нека погодим.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Но Катица је од неког времена слаба у здрављу, све вене, док није увела. Катица се суши, види да неће дуго, а у кући, на овом свету нема за њу радости; готова је полазити на онај тајанствени свет, о коме
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Потом ту главицу обеси у димњак, да се, тако намењује, суши срце онога кога она воли.“²³ Слично, нимало нежније, поступа се и на Тимоку.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Хоћу некако да се дочепам шанка у »Распућину«, нестало ми је цигарета, а и грло ми се суши, па се пробијам лактовима кроз ноћни талог што се слеже у овој отменој рупи, пуној изгнаника и пијаних исповести пред
Бел Амија хвата страх који суши грло. Као да је изненада окружен свим ноћима и свим јутрима у којима је мислио само на то. Сада га има.
Ватра. Једноставног ли грејања! Најзад може да дише, јер то више није оно проклето централно грејање које суши грло и корен косе, ни киселкаста топлота плинских пећи, ни вечито зујање АЕГ-система, на коме човек не може огрејати
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Туре бије, Црногорац коси, Туре праа, Туре главу носи, Праа носи да се на њ'га пуши, Главу носи да с' на коцу суши. Гле на коцу главе набијене, Гле трупине турске покошене, Све трупину притисла трупина, Стоји поље од меса лазина!
76. Наједе се, па сад пу(ши), Још су момци пива нагли; Он за чашом чашу суши, Док му с' умље не замагли, Тад устаде, крчму ману, Те батргну у кавану. 77.
вашој нек се дене, — О када вина пуну чашу У руку драгу примте вашу О каж'те само бар у души: „Он дику с нама тако суши.“ Вишега жеља није м' вољна, Са тим је она задовољна.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Коме је мисô у чистој души, с отим се душа Јовина дружи, весела с њиме, с њиме и тужи, крилима маше, сузе му суши. Ал' склопи крила, суза нам не носи, спомен је цветак што га суза роси! А Мирис што се по души проли, то су боли.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Ни Петков цyцед нити Средин женик. У жарком склопу суши му се павит, те жедан куд би: гвоздом ли, кроз пажит? Под сунцем слеђен, усред воде жедник, у гвозден-љусци
Мирисно пуцка жаруља рупа. Суши се време - простор палаца. Дивотна главо, умнице трупа, куда те гони, где ли те баца нагон таштине?
Увелих врежа суши се гроза. Сỳдбина чили - вене јој мирта. (Захвата свекруг плава осмоза.) Завист зажути златом од литра.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А сунце врелу поплаву просу, врбама суши зелену косу. Изиђе Жућа, на сунце шкиљи, смешка се сваком зрачку, па онда вели: „Питам се, је ли, шта ли то рекох
Започели коњи теревенку, спотакла се кобила о сенку. Чича маглу компресором буши, пере воду и у лонцу суши. Ковач кује од ваздуха чавле, прејео се обећања Павле. Баба брије са решетом старца, вук напамет појео магарца.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Залив се нагиње на једну страну, глава на другу. А ја узмичем, моје тело узмиче, повлачи се као осека, суши се као пена таласа на песку. У узмицању нема разлике између тела и душе, кажем. Али то су крупне речи.
дрљаче у заветрини са мало отрова и свраба крећу да подрљају сваку памет ако заштрчи на ћувику или је месар суши у димњаку а жена (код жене смо стали) свлачи се иза вајата и чека на врата неко куца силази с хума где су крчме и
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
да ме роси, Киша да ме роси, лице да ми бели; Други пенџер, мајко, сунце да ме греје, Сунце да ме греје, лице да ми суши; Трећи пенџер, мајко, ветар да ми дуне, Ветар да ми дуне, лице да ми лади; А четврти, мајко, само да ме видиш!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И све то мученик гледа и слуша, па се од свог рођеног гласа уплаши, стегне среце и трпи самртне муке... Грло му се суши, а он не сме ни да се накашље, боли га једна страна, он не сме ни да мрдне — јер је страшна поноћ...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Уопште, кад је Џон на путу, све је чистије и радосније, И мирно, ко рубље на конопцу које се поспано суши. У врту, грана грану од снега, нежно, брише. А двориште је тако светло и бело...
У голој, ал већ топлој шуми Кукурек се светлошћу уми. Крај пута, у јарку, у репуши Цигла се једна греје и суши. МАРТОВСКО СУНЦЕ Пред сваким прагом нешто се мило и тихо дешава, Бака васцели дан пред капијом дремуцка,
Увече иза плота, може се видети где чучи, И дуго, пред смирај, суши се од кише. КАКО ДОЛАЗИ МРАК Мрак једним замахом руке заогрне Језера, планине, колибе поред
ВЕТРОВИТО ЈУТРО Сунце туче у богазе, Сјај кроз лишће пљушти. Дува ветар, а зора се На конопцу суши. Земља шкрипи као лађа, Заглунуше уши: Не знаш да ли све се рађа, Или се све руши.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јер свако зло, најзад, себе једе, суши; И за њега неће бити лека друга Док се, ипак, у свом калу не угуши, И не прође као бура, помор, куга...
ЗИМА У моме срцу, у старинској вáзи Убрано цвеће спомена се суши; Над срцем мојим један облак блáзи Зиме и ветра, — наговештај души Да срећна доба нестали су трази, А мрачна
Лаж што нам тајно бедна срца суши, Лаж која к’о мора на наш живот паде Бацајући сенке, к’о велике кладе, Пред ноге нам; која умара и гуши, О!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ „А оно у уторник“ рече главар, а други одговори: „А зар нијеси видио да ми је толико жито прострто на гувно да се суши?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Изникао си, порашћеш и као бршљан обгрлићеш стабло и сисати катићевску крв. Стабло се суши, а ти бујаш и зелениш се.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ти долазиш.“ Тада се моје срце стеже, грло суши, и ја се збуњујем, заборављам спремљени говор, и седам, брукам се, одустајући од тражене речи без икакве мотивације.
Препорођени ми се јежимо, коса нам се диже на глави, а грло страховито суши. Охрабрени ми по стоти пут загледамо наше пушке, стежемо ручицу затварача и левом руком притискујемо рамове у нашим
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А оно у уторник, — рече главар; а други одговори: — А зар нијеси видио да ми је толико жито прострто на гувно да се суши?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
данас ја не умем више, То што ме боли и болове гуши, То што ми поглед као облак брише, То што ме труне, што ми снагу суши, То зашто сан мој на сан не мирише.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Жвакаћа гума помаже кратко време али врло брзо суши жлезде и доводи до трајног оштећења, а да не говоримо о одвратности коју ствара.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Сричем фосил твога имена у суши Вере и лажног раста лажној души, Јер и да те нема, празнина у којој Замишљасмо те, ипак, никад не би Престала да нас
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Киша пљушти, небо плаче, Па весеље мути. — Онда нисам ни помишљô, На што ли то слути. XЛ Свако јутро сунце суши Бисер-росу са цветова, Сунце зађе, ноћца дође, А на цвећу роса нова.
“ Тако било цела лета, Сузне капи сунце суши; Лето прође, јесен дође, И зима се запенуши. И северци на сухору Ружиноме сузе гледе; Камен пуца, они веле:
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Гледаш како грана за граном се суши И прелива јесен изнад морских вала Уморнога сунца хиљадама шара И мре тисућ боја шумом четинара.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Нарочито у последње време, кад јој ојачао син, постао велики, баш се били отргли. Син јој је почео увелико да сади и суши дуван. Истина, као и свима, тако је и њему Младен помогао.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, »да га не развлаче« вране и чавке по њиви, СЕЗ, 19, 306). Кад се к. побере и повеша да суши, треба под прву вешаницу метнути чавао, па онда неће никад досађивати тице ни мишеви (ЗНЖОЈС, 19, 210).
Ћипико, Иво - Пауци
Бијаше му додијала врућина. Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши. Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Одозго се над мене надносе њене дебеле влажне усне и већ ми се мокар пољубац суши на челу, затим на јагодици, на левој сиси — ту где срце узнемирено тамбура.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
се обичаја својих дедова, они су се расплођавали као сељаци, али када су се погосподили, њихово стабло поче да се суши. Погледајте само ове њихове варијације; зар вам не изгледа као да су почели да терају прекомерну моду.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Видиш, Ташану, јединче, у какву ће се лепоту развити, па зашто овде, у селу, да вене и суши се?« А сад? С невером... КАТА (окреће се хаџијама, у очајању): За Бога, људи Божји! Какви су то образи?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Брука у кући, брука пред паланком. Ристана очи не суши, а мајстор Коста црн и сув као мрав. Сети се онда један од свирача да опроба Срећку глас.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
почетка боја Одавде чујемо Негде високо над нама Зелену песму коса КОСОВО ПОСЛАНСТВО Кос крила орошена крвљу суши На ватри црвених божура Пред њим се шири поље Исписано врелим људским гвожђем Претопљеним у честито злато Трава
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Војин чучнуо поред ватре и рукама обухватио увезану главу. Поручник Бранко скинуо чизме и суши ноге. Потпуковник Петар отворио сандук и нешто тражи. Најзад, ускликну од среће.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ама то је све за мало доби и проходно је: узима га зима и суши се, пак после исто једно ђубре и шушљаг од тога бива.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
спремане за зимницу кад се то сушило у авлији; он је држао конац кад би га намотавала на клупче, чувао веш кад се суши преко авлије, хранио живину и знао увек тачно колико има петлова, кокошака, пилића, па чак и снесених јаја и од својих
„Код препеченице“, где је редовно седео и говорио о бирећету лањском и овогодишњем, о општинским кошевима, о киши и суши, и желео сељаку кишу.