Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
У тај мах излете вампиру из уста прамичак некаке маглице — сушти лептир и одлете некуд. — Их, утече лептирак! — повикаше многи. — Шта учини, Ћебо, да од бога нађеш!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Како је оставио сто, није се више целе вечерње ни вратио у њега. Био је очаран певањем. »Сушти херувимски глас!« изразио се кад је изашао из цркве.
Сасвим имате право, то је, к’о што сте изволели примјетити, сасвим сушти коњски зуб!... А, наравно, додаје он и распирује још више, човек кад тоне, а он се онда, што кажу, и за сламку ’вата!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
! А нешто му је унапред на зло слутило да су и ови нови његови сељаци сушти »Вандејци«, и да ће грдне муке имати док их из политичког сна и мртвила пробуди и до оног степена свести доведе до ког
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Овај сушти носи једну сребрну кутију и српски иште, говорећи: „Дајте милостињу на мошти Свете Ане у манастир Савину.” А његов дија
се странољубије — гостуљубље строптив — упоран, непослушан сугуб — двострук сумњавати — сумњати суштество — биће сушти — прави; будући таки — одмах тартана — врста мале лађе таштити се — трудити се, журити се тезоименити — истог
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ево, немачки клерици, сколари и голиарди што долазе овамо у Рим говоре јавно по крчмама да је папа сушти Антихрист. Он је своју свету столицу окружио лакомисленим брбљивим уметницима, сликарима, вајарима, архитектама и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
„Плес с мачевима”, „Игра са седам ханира“ , „Поскочница с одсјеченим главама”, и томе слично. Све сами сушти, крвави људождерски фолклор! — Стари је наставио мирно: — Да, постоји управ тако: као један „садржај моје свијести“.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Све нек' иде! Али ево моје љуте туге: Што ни пјесне нису с миром од њезине руге! Да су вкусне као сушти пијемонтски смрчак, Она б' рекла: Пјевац Србин да је бједни чврчак.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Покрај њега чесма оронула пљушти, И прах воде, сјајан као седеф сушти, С дугама се распе и на сунцу умре. И ћутећи срећу и благослов неба, Згурен хамал жудно, уз тврд комад хљеба,