Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
12 Ја стао више ње. — Лепо време — рекох ја уздржавајући смех. Она напући уста, сушто дете. — Ах, ви сте нека прзница! — Нема више да се говори о томе. Дајте руку. Сад смо се помирили.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— ... Одигравали су се неописиво крвави призори. „Лес ноуадес де Нантес” у поређењу с тим сушто су споменарско цвијеће!... држава се, дакако, бранила. Разумљиво! Свак брани себе.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
»Паче јермонские роси глаголи твоје. И паче мојсејскаго дажда провештаније твоје. Нелаживе сушто препокојила јеси нас, јако невеста песана с прахом васаким миром податељним исплн, о, благоухала јеси нас!
А где је човеку умље, онде је сушто самослат сам собом. Смисли се, теке на сну куд не ходиш, куд ли на стране не обиходиш и све оно и за дуго памтиш и