Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
снагу узе бесни Руста, У прси му сасу зрна пуста, Устави му оно срце живо, Ох, Рустане, ђаво те даривô, И теби ће суђен' часак доћи! Ал' ето ти, Србињо, помоћи!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Њој говори млади младожења: “Што ме гледаш, драга душо моја?“ — “Ја те гледам, суђен господару, Какав ћеш ми сада наук дати, Како ћу ти мајци уговети.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Данас везир — сјутра резил. — Сваком ће своја доћ’. — Мука душе не води но суђен дан. — Што мора бити, бити ће. — Што ријека доноси, ријека односи. — Тећ’ ће вода куд је текла.
Кад царевој кћери дође суђен дан, она здрава читава заиште грожђа да једе. Слуга јој одмах донесе велики грозд, у којему је унутра била скривена
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
АЛЕКСА (запне као ђак научену лекцију): Зовем се Алекса Жуњић, по занимању сам шпијун, имам 40 година, нисам суђен ни осуђиван, са оптуженим нисам ни у каквом сродству... ЈЕРОТИЈЕ (ставља му шаку на уста): Ама, чекај, брате!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Тако ти соли и хлеба, земље и неба, кажи ми ко ће ми бити суђен! Нека ми изађе на сан!« (ібід., 643. Слично гатање и у ЛМС, 139, 87, само што ту В.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
сватови грозне сузе лију, а највише Милић барјактаре; ђувеглија јадан нарицао: „Заручницо, млада Љепосава, ту ли тебе суђен данак нађе! Ни код мога ни код твога двора, ни код моје ни код твоје мајке, већ у гори под јелом зеленом!
преко поља равна, тад говори лијепа ђевојка а на уво свом ручном ђеверу: „Ој ђевере, мој злаћен прстене, које ми је суђен ђувегија?
као ефендија, у црвеном стиском тетривану, б’јела брада прси му покрила: то је главом старац Мустаф’-ага, оно ти је суђен ђувегија“.
пашалуку био је начињен хан у коме је сједио субаша, који је чинио сељацима шта му је воља“) судни часак — смрт суђен ђувегија — младожења кога је судбина доделила девојци сужан, сужањ — в.