Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
да не може и да није право да погине од Турака на правди, онда гракне сва скупштина, више од хиљаду људи: „Ако ти буде суђено, а ти погини као кнез”, пак шчепаше га и дигоше на руке.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Она се исплака, што никад дотле; изјада се Страхињи на Живана: рече да се можда неће ни удавати кад јој није било суђено да за њега пође; опрости се с њим, захити воде, па оде плачући навише кући...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Жубор прође кроз њих. Попа и кмет јавише се на доксату. — Браћо! — поче кмет. — Је ли нама опет суђено да се брукамо... Опет се десила крађа... Жубор прође људима. Све се очи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути.
— А ко је од нас и одрастао на једном месту? — питаше Зека. — Нама не бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакамо и пребијамо од дрвета до камена!... Сви смо ми једна својта, сви смо Селаковићи!...
А кад тамо... — Чувајте своје главе! — рече Ногић. — А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!... Од судбине се не побеже!... — А побеже, брате, ја!... Не иди му на веру, веру му његову!... Дођи, брате, к нама!..
И чини ми се да је мало шенуо... — А, брате, био пазити на свој народ!... — Шта ћеш?... Ваљда му је тако суђено!... А, богами, жао ми га је као рођеног брата!... Шта сам ја соли и хлеба с њим појео!...
Па, дете моје, така је твоја судбина!... А од судбине се не може побећи!... Што ти је суђено — суђено!... Слушај! Чуј мајку кад моли!... А грехота је мајку не послушати!... Јело!... Рано!... И она диже главу...
Па, дете моје, така је твоја судбина!... А од судбине се не може побећи!... Што ти је суђено — суђено!... Слушај! Чуј мајку кад моли!... А грехота је мајку не послушати!... Јело!... Рано!... И она диже главу...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Лепа вода. Боже кад рекоше »воде«, паде ми на памет, што кажу, опију се људи па се потучеду; е ал’ кад је некима суђено, а они се потучеду и брез вина и брез воде. К’о сад с поп-Ћиром што се... — Ју, ја и заборавила да вас питам.
ето тако от’шло све, — рече Нића и ману руком. — Тако ми ваљда суђено, а зар сам ја крив?! — Хе, Нићо, Нићо, крив си ти к’о ђаво — вели му Ракила, не пуштајући га.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Нама је особито драго! Ми смо дошли, управо да кажем, да видимо госпођу ћерку, па ако је суђено . . . — рече чика-Гавра. — Е, ако је суђено, оно нек’ буде; и то ако има бити, а оно што скорије.
Ми смо дошли, управо да кажем, да видимо госпођу ћерку, па ако је суђено . . . — рече чика-Гавра. — Е, ако је суђено, оно нек’ буде; и то ако има бити, а оно што скорије. — Тако смо и ми ради, — рече Љуба. Женске се на то уклоне.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(ЛМС, 1860, књ. 102, бр. 1) — Тко се родио за вјешала, од пушке не гине (тј. одашта је човјеку суђено умријети, баш ће од онога умријети, а ни од шта друго). (К-Љ, НБ, бр. 234) — Коме није вијека није му ни лијека.
(Вук, бр. 2443) — Мука душе не вади, но суђени дан. (Вук, бр. 3118) — Није коме је речено, већ коме је суђено. (Вук, бр. 3649) — Чега се чоек највише боји, оно ће му на главу доћи. (Вук, бр.
детета у великој мери одређен судбином, те да се васпитањем тешко може изменити (Није коме је речено, већ коме је суђено; Што мора бити, бит ће).
что развитие ребенка предопределено судьбой, и воспитание мало что может изменить: Није коме је речено, већ коме је суђено (Не то, что сказано, а то что суждено); Шта мора бити, бит ће (Чему быть, того не миновать).
Матавуљ, Симо - УСКОК
Не изгубише Србљи на Косову што не бјеху јунаци, но што им бјеше суђено! Па дâко се бог смилује и на Србље да дођу до свога, а они ће вазда бит’ прегаоци, кад устреба, иако је злô сјеме међу
— Има — потврди Драго. — У нашим крајевима дуго живе људи, који имају вијека, којима не би суђено да погину. Овај наш стрико Мргуд, стари барјактар, занаго најстарији у Црној Гори, имао је гдје заглавити и педесет
— Низашто, господару. Позавадили се због потрице. — А зашто убици не судише главари? — Оно, суђено му је, господару.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ОТАЦ: Ја вам благодарим, али ви знате, као што сам и казао, ништа не може силом него ако буде од Бога суђено. ПРОВОДАЦИЈА: Да, да! Ако буде, то јест, од Бога суђено. Ја мислим да му немате шта забавити. ОТАЦ: Боже сахрани!
ПРОВОДАЦИЈА: Да, да! Ако буде, то јест, од Бога суђено. Ја мислим да му немате шта забавити. ОТАЦ: Боже сахрани! Ви сте Девојку видили; распитајте и даље, а и ми ћемо
ОТАЦ: Боже сахрани! Ви сте Девојку видили; распитајте и даље, а и ми ћемо распитати, пак ако буде од Бога суђено. ПРОВОДАЏИЈА (младожењи): Како вам се допада девојка? МЛАДОЖЕЊА: Она се мени врло допада.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово? Није коме је речено, већ коме је суђено. Исто к’о и твоје!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Читав рат му сељак надура и на својим леђима изнесе, а кад све буде готово, опет по нама тарапана и клепет. Суђено тако, шта ли је.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Почела сам опет да сањам кадију... И мислила сам: добро, ово је овде, овако ми је суђено, тако се мора; али тамо, у џенету, тамо ћу кадији да будем супруга... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Допада ми се онај вез.
ХУСО: Човече, онаква жена! МУСА: Да није умрла, нико јој не би верово. АХМЕД: То јој је тако записано и суђено још оног часа када је бег обећо Имотском кадији. А можда и пре, пре седам година... Ко зна чија је ово правда...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Нећу. Не гледаш себе! Докле ћеш...? — Ако, ако... Док живим, дотле... Суђено је! ... — А глас му још више дрхти. Шта ће? Да га не би сасвим одбила, стрина узме и нешто окуси.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
у смрт угушује моју савест и ја сам машина која се одбија од влажних зидова, готово равнодушно, јер ми је ваљда тако суђено, убеђујем себе. И кад већ мора тако да буде, онда нека буде, јер тако и ја хоћу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Па како лепо живе! И она је, ето, мислила да ће и њу та судбина стићи одмах прве године, али види се није суђено. Буд је такав, па још привремени !...
Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Кад је тако суђено, боље што пре, јер мање и жалости!” — тешио је опет онај говорник. Многи храмљу и гегају, неки завили мараме преко
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А ти онда седи па повечерај. — Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану.
Али Срета не да ипак да сасвим пропадне ствар. Тако лепа депеша, па да пропадне! Кад јој није било суђено да иде преко мора, мора се бар овде чути.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Смешну ћуд има моја фуруница; Ове ми је зиме суђено да страдам. То није фуруница, то је јогуница, Лед ледени, а плане кад се не надам.
Па да је барем букова даска На стоваришту Градског отпада, Лакше би му било! Нема изласка: Човеку је суђено да пропада, А да се нико у махали Не обазре и да га не сажали!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Тај брод, поред све своје мајушности, одиграо је значајну улогу у решењу проблема јегуље; њему је било суђено да наиђе на место које се тражило и да тиме омогући решење проблема.
Болеснику је баш било суђено да тога дана, овако или онако, напусти живот. XX. Шта се радило и сазнало у околини Азорских острва Воде око
Међутим, ни овога пута није било суђено да се то постигне. Да би се уловио који такав примерак јегуље, требало је померати се поступно и све ближе самоме
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Да, витеза сустопице трагически конац прати: твојој глави би суђено за в'јенац се свој продати! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Што је Босна и по Арбаније? Ваша браћа од оца и мајке; сви уједно, и доста работе. Крст носити вама је суђено страшне борбе с својим и с туђином! Тежак в'јенац, ал' је воће слатко! Воскресења не бива без смрти.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Рекох!“ „Па ти знаш пословицу: није што је коме намијењено, но што је коме суђено!“ „То бива понекад, али у овакоме послу, е!“ рече медик а заврти главом, незадовољно.
Ако преболи, биће наш, наш као да му је од Косова темељ овдје. Ако му би суђено да овако умре, није му ни тада криво, јер ред је мријети, а љепше овако но женски!“ Сви потврдише да је тако.
И ето нађох га!“ одговори са горким осмјехом Пејо. „Фала Богу чуда!“ рече Милић. „Није но га јуначко срце вукло, а суђено му, може бити, било да погине!“ На томе прекидоше. Пејо није већ ријечи проговорио до куће.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Нема смрти без суђена дана. — Није коме је речено него коме је суђено. — Данас везир — сјутра резил. — Сваком ће своја доћ’. — Мука душе не води но суђен дан. — Што мора бити, бити ће.
Од суђења се не може утећи. — Народ наш мисли да је свакоме човјеку суђено шта ће му се у вијеку догодити и каком ће смрти умријети и да се човјек од суђења не може сачувати.
То се детету после и збуде. (Тако су му суђаје досудиле. Тако му је суђено). ’РОМИ ДАБА По народном веровању бог је дао ев. Илији муњу и гром да побије све ђаволе. Св.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
А што сам Бога молила да ме шаље с онога света да кућу надгледам да снаха битангама не дели, за то ми је суђено да долазим на овај свет да једем са свињама.
па кад је види каква је измучена, заплаче се, а свекрва је стане закли | њати да јој да једну трпезу, јер јој је тако суђено: ако јој снаха удели једну трпезу, онда ће јој се пола греха опростити, и не ће више морати на овај свет долазити да
живота свога сам на свијет издао, јер их је он хтио још нешто поправити и боље за штампу дотјерати, но кад то не бјеше суђено нека их сваки ево прими овако на- | штампане како су се у рукопису нашле; па ако се у њима нађе што погрјешно, нека
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Састанак огранка! Накрени вамо тај кишобран! А теби, Анђелко, лака ти црна земља! Да си знао колико ти је суђено, можда би живео мало паметније! Покиснућемо као мишеви! Што лије! Почело и низ леђа да ми цури!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— о томе нећу да чујем! — Како сам ја могла? Сви могу у мојој фамилији. — Можда је мени тако суђено. Шта могу против Бога? — немоћно подиже руке. Зар пред њом ово кажем?
Истераћу те из куће ако нећеш. Учини ми то. Кад те молим, еј, учини ми. Ја хоћу, ти, ти си поштена... Суђено је тако. Ви сте јаки живот да продужите, у мојој кући огњиште да се не угаси, да се не затремо...
Теби ће и отац и браћа бити слуге. Не жали их, теби је суђено да будеш Катић. Никола се с муком подиже и пође ливадом. И последње облаке гони ветар, и зора је.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Долазило му је да остави све и да се врати, али сјај новца био је јачи од сјаја његове чежње. »А можда ми није суђено да се обогатим?« — помисли у Северном мору ловећи кита, кад опази да у мрежи нешто светлуца. »Шта ли је ово?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ретикус донесе рукопис Коперниковог дела у Нирнберг и отпоче са његовим штампањем. Но у то умре Коперник; не беше му суђено да види своје дело отштампано, али је, кажу, његове прве табаке дочекао на својој самртној постељи.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Том нагону самопосматрања (који је урођен и примаран као и сама спонтаност) било је суђено да се у даљем току у мени егзасперира управо до флагелантске анализе, пријетећи да ми својим токсинима затрује читав
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Цар се мало промисли, па ће му: — Тако је суђено. Дајем ти је, само под тијем уговором да останеш уза ме. — Лијепо, честити господару, само ћеш ми дати узун да одем
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
И тада се десило чудо; један млади Енглез, чиновник у лондонској полицији, начинио је откриће коме је било суђено да Немачкој омогући стварање велике челичне индустрије.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Право његовој кули. Чуваће га као брата. Докле буди суђено да се поврати Србија. Кроз три месеца, кроз три године: и хоџе веле да тако пише у ћитапу.
И на крају: прикрао се неко прошле ноћи и на спавању убио Јаблана... — Суђено, људи — клеше кроз дувански дим Кариман Кошутан — да ми преко куће и ова голема непријатност прође.
Но, ето, и овде некако чудо. Дрежде озебли и уморни. лупају и вичу. а нико се не одзивље. Изгледа да је тако суђено. Није шала кад се царства мењају, болно помислио поп, па поново кликнуо: — Хеј, липова бесо, отварај ноћас!..
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Још ми звуче последње ти речи. Ово „сутра“ промаколо је већ, Друго сутра, „сутра до виђења“ Суђено је за састанак наш: На истини, безбреностителне, Куд неслози није приступ дат, Где пред лицем Бога, свим’ једнога,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Несумњиво. Али ако је човеку суђено да погине, потребна је извесна варка, бар у последњем часу, да је тако морало бити зарад неког вишег смисла, неког
Он ме болно погледа. Очи су му биле пуне суза. — Са штакама се не иде на фронт... Ваљда је мени тако суђено. — Он обори главу и погледа у ногу око које је била гужва завоја. Климао је тужно главом. Питао сам имају ли носила.
Е, је ли то случај? — Знам. Али ако ви сматрате да вам није суђено да погинете данас, онда, молим вас, изиђите на ров испред њихових објавница. — Ех... није него, знаш...
— Командир стави шлем и опаса револвер. На излазу из своје земунице застаде. — Милојко, ти ћеш остати... Сад, ако је суђено. Све што имам, овде је. У сандуку, при врху, налази се списак мојих ствари. Остај здраво. — Здраво се вратили!
Он махну главом и уздахну: — Шта ћете, ваљда му је суђено... Одвраћао сам га, молио... аја! Био је поносан... — Да ли је имао кога од породице?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
РАДОШ (пипкајући прегледа рану): Душман је био — зликовац! Срце је гађô — Ма није, дете, било суђено Да тако млађан живот изгубиш, — Ево ти листак од жиловлака, Перући рану водом смлаченом Њега ћеш трипут само
Ћипико, Иво - Пауци
Под њима, заморени, траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...
обијести, завладала би њиме нека суморна чежња, мека, плачљива као облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је. А и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорити...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Погледај, молим те — рече неко — шта стоји на споменику. Да је нешто Лазарићу било суђено да у овај дан испраћа с нама госпа Нолу, био би то човек близу сто година стар.
Осетила је тако госпа Нола да јој је суђено да макар једног Швабу на свету заволи. Давала је дечку бонбона, звала га на ручак, купила му књиге које је много
Смилуј ми се, и разуми ме, Боже, јер ни ја никога сасвим рођенога немам, сем Тебе... Госпа Ноли није било суђено да види свој крај. И при трећем покушају Бог је друкчије одредио. Шта је госпа Нола те ноћи у сну видела, нико не зна.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Да дарујемо девојку, пак ће се видити; а, пријатељу, шта велите? Отац. Ако буде од бога суђено, оно ће бити. Младожења (прводаџији на уво). Новце, забога. Прводаџија. Гди је млада невеста?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Они ће пропасти, умрети. То је неминовно, неизбежно. Тако је ваљда суђено. А ко зна шта и оне друге чека на даљем путу... Лица су потамнела од умора и спласнула од глади.
учинили смо све што се може. И радићемо још и даље... Ако нам је, најзад, тако суђено... Ја се жив у руке Бугарима не дам... Али, ваљда ћу дотле и ја једном погинути.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Та држава по народном певачу никад не би пропала да није било тако „суђено“, и да није било разбијача и издајника. Од тога народни певач не одступа.
био учинио да се спустим до под твоју кулу, да измамим Хајкуну ђевојку, да одведем себе у Котаре, па ми не би од бога суђено: проклето ме пиће преварило“. Тада рече Мустај-беже Лички: „Бе аферим, Јанковић-Стојане!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар. Шта ће бити јесенас, нека буде вечерас. А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.
Позвао је Манулаћа он лично да буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је писано и суђено, као што би се, рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа, то јест — Зона
рече, и он — Мане — покорио и пристао да буде Манулаћу девер, да је њега — Манулаћа, то јест — Зона бегенисала и да је суђено и писано било.