Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
| 64 Змија и земљеделац Змија живљаше у једној јами близу куће земљеделца. Ови, из некаква сујеверија, многократ могући, не хоћаше је убити. Његово дете нехотице згази на змију, а она га уједе. Врисне дете.
| 65 Змија и сељанин Змију у време зиме полусмрзнуту нађе сељанин, и из некаквог старопреданаго сујеверија сажали о њој, унесеје у свој дом и положи је под топлу пећ.
А онде гди су се људи просветили и ова будаласта сујеверија одметнули, ништа већ тога нема међу њима, него што се случи, има свој јестествени узрок зашто.
Право и пожелателњејше почитаније оно је које не из сујеверија и простоте него из здраве и просвештене происходи душе. 119 Брат и сестра Човек имао је синчића весма лепа и
Свободне нас жели од сваке слепоте и рабског сујеверија, како је и сам свободан. „И г о м о ј е б л а г о ј е и б р е м ј а м о ј е л е х к о”, зашто не иште од нас
Благословено и свето остаће име његово довека! Колико се више человечески род буде уразумљавати, од мрачнога сујеверија освобождавати и чистим разума светом озарјавати и осијавати, толико ће се више његова человекољубна душа од рода в род
имена њихова, које је вечни Промисал за орудија своја изабрао, за умалити непоредак, варварство, кугу, мрак сујеверија и невјежества, и сва злополучија која се из ових рађају с временом истребити из человеческога рода.
страшан истим мучитељем у бедном граждана својих междусобном раздору, страшан навластито жрецем, лажефилософом и сујеверија заштититељем, — но најпосле он исти, који је мудрост с неба међу људе донео, осуђен је од својих грађана у време
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
да празнике није измислио Христос и да их не помиње Свето писмо, но да су се они намножили као плод »невјежества и сујеверија«, у доба када се хришћанство стало удаљавати од своје првобитне чистоте.
просветитељ: да би показао у природи »силу, премудрост и величество Творца«, и ради »општег благополучија«, против »сујеверија, која су многа тисјашч луди нешчастними сотворила...«.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и к добрим наравом мало-помало да окрећу; њи[х]ов ум и разум, како почну мислити и расуждавати, да просвештавају, од сујеверија и којекакви [х] луди [х] плашења чувајући и[х]. О, колике слабости и болести ума плашња деце узрокује!
бесполезност манастира у општеству, а фторо — велику нужду науке, самога способнејшега средства за избавити људе од сујеверија и привести их к правом богопочитанију, к разумном благочестију и к просвештеној добродетељи, чрез коју словесни чловек