Употреба речи сујевјерије у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Што слепо не чини сујевјерије? Жид, ако ће најзгаднији бити, он из суда из којега христјанин једе и пије неће ништа окусити. А зашто? Беда га знала.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

15. ⁴⁵ Караџић, В. С., исто, с. 436. ⁴⁶ Вукановић, Т., исто, с. 213. ⁴⁷ Врчевић, В., „Народно сујевјерије: врачање, слутња и бајања“, Србадија, 3—4, Беч 1876, с. 47. ⁴⁸ Вукова грађа, СЕЗ, Л, Београд 1934, с. 27.

64. ³⁵ Врчевић, В., „Народно сујевјерије“, Србадија, св. 111—6, Беч 1876—1877, с. 47. ³⁶ Грбић, С. М., исто, с. 105. ³⁷ Вукова грађа, СЕЗ, књ.

209. ¹¹ Фортис, А., Путовање по Далмацији (1774), Глобус, Загреб 1984, с. 52. ¹² Врчевић В., „Народно сујевјерије“, Србадија, св. 3—4, Беч 1876, с. 47. ¹³ Николић-Стојанчевић, Видосава, исто, с. 418. ¹⁴ Мићовић, Љ.

Врчевић, В., Помање српске народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1888. Врчевић, В., „Народно сујевјерије: врачање, слутња и бајање“, Србадија, 1—6, Беч 1876—1877. Врчевић, В.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

држи за сујевјерије. Ја не похваљујем оне који, неизвестијем и непостојанством ума водими, као лептирићи без сваког узрока семо и тамо

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности