Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Како ја схваћам, филозофије имају неког смисла и вриједности само ако их узмемо као начине осјећања. Свака је филозофија само израз
— Ти си, Иване, пун контрадикција! Једно клупко интимних контрадикција !... Не схваћам како с тим клупком у грудима можеш живјети, како с њим можеш ступати кроз живот!
Бит ће уистину једно одахнуће кад нестанемо. Потпуно схваћам то одахнуће које ће настати, и већ унапријед у њему учествујем. Који пут ми је чисто стидно што једем свој крух.
Међу разним значењима које има та многосмислена ријеч, ето постоји и једно такво у коме је и ја схваћам и у коме могу да је примим.
А тад бих се и ја малко прозлио. — Не схваћам што те може толико да пасионира и забавља у тој твојој лектири. Тебе занима само човјек ин абстрацто.
Па управ тако поступам и ја! Тако сам мислио онда. А баш много друкчије не мислим ни данас. Очито, не схваћам добро питање воље. Као што уопће тешко схваћам ствари које не волим.
А баш много друкчије не мислим ни данас. Очито, не схваћам добро питање воље. Као што уопће тешко схваћам ствари које не волим.