Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' каки се пра то диже, Каки коњик пред двор стиже? С коња сјаа — шкрипе врата — Помоз' Боже, ето злата! (1843, 25. дек.
Са коња сјаа, униђе у дворе, А млоги оздо гледе на прозоре; Застрти увек били су дојако, Ал' сада биће валада инако.
Још коњик један све долази ближе, И сада ето већ до њега стиже, Са коња сјаа, па овако поче: „Менека ево, ал' ти ко си, чоче?“ — „Кô мислиш, несам, ал' твој дужник јесам!
XИИ Стиже дома пунан праа, А уморан и сувише. Како стиже, с коња сјаа, Слуге коња приватише: Одма у дом он замаче, На душека одма паде, Туна леже, ни се маче, Оде мислит чудне јаде.