Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Тетка би се прошетао горе-доље, испред њих, па би замахао прутићем, а на то би се сложили гласови. Бакоњине су очи сјактиле, пратећи сваки покрет прутића, а кад би се вршак тога прутића к њему обратио, те он дао маха своме звонкоме гласу,
Ено и’ свију у гвардијановој камари... Па како сврши са Гргом? Бакоња сједе и налакти се. Очи су му сјактиле. На лијевој страни чела утонула му браздица у коју се Бујас загледа. — Шта ти је сад? Је ли ти жâ што смо се помирили?