Употреба речи сјахати у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

народ је износио воду, воће, давао је хлеб, што је све послуга радо прихватала и делила са возарима, који нису могли сјахати. Мотрило се строго да војници не залазе у куће. А било је и таквих.

Ћипико, Иво - Пауци

се у планину са својим свједоцима; у путу стигоше судбену комисију на коњима, али са некога дијела пута морали су сјахати и јјешке поћи, јер на мјестима сами је крш и литица.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Овај предаде своме другу коње које је држао, и пође журно испред нас. Недалеко војник застаде. — Морате сјахати. Нема пута, а и види се одозго. Наши ордонанси прихватише коње.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

бел. Е, 5) Ситница — десна притока Ибра, извире на Косову сјати — сјахати сједати — посађивати: Сву господу за софру сједао сјести (кога) — посадити сјетовати — саветовати Скадар — град у

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности