Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али се убрзо изгуби међу облаке... Сада је четири часа. Ваљда нећемо још дуго. Мој посилни брекће иза мојих леђа, те сјахах, да узјаше он. На нега је ред. Али он се убрзо скиде и пребаци дизгине преко руке. Вели, хладно му је у ногама...