Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Седећи ми при трапези, зачу се у авлији топотање коња и глас Светогорца, који како сјаше, почне ка' у својеј кући заповедати да се коњма зоб даде.
очајаније довела да се покалуђери, и Корцир, своје отечество, остави — кад ето ти к нами свештеник непознат, на коњу. Сјаше, поздрави нас, скине пуне бисаге са седла, дâ коњу пут у долину на пашу, седне код нас и почне ми беседити: „Драги
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Одма пошљемо за бинбашу Миленка и јавим за Турке; а веће сва војска крџалијска дође, и сјаше, водају коње и вичу: „Дајте лађу”.
” — Капетан: „Ту је вира завезана, сад ће и прота доћи”. Почесна ова моја парада сва стоји на коњма, не сме нико да сјаше. Док Муста-бег преко поља дотрча и поче викати Турцима: „Сјаш̓те, браћо, сјаш̓те, браћо!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест. А данас јок! Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Скочи горе, одо на прозоре: Ведро небо нада мном стајаше, Звезда јасна до звездице сјаше, Тио небо, тија и планина, Тија река, тија и долина, Тио свуда, свуда преда мноме, Само да је и у срцу моме!
Пре неколико магновења ока У срцу њему није било светло Кô сад — не велим да је био мрак; То беше ноћ, на небу сјаше месец, Од овог зраци на срце су ишли: Ниједан није оно угрејао. И дрктајући тужило је срце, Јер празно беше то.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
шта видио ни чуо, нагазио је, онако мамуран, на оне моје грешне освајачке грабље, па се надовезао брундати, никако да сјаше: те ко оставља грабље гдје им није мјесто, те шта требају грабље око ракије, те знају ли „они, расипници“ (који то они?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад дође до онога врела сјаше с коња да се напије воде, па утом му се гицне да се у овој води окупа, јер бијаше баш вруће.
Утом и Турчин дотрчи пред воденицу, па сјаше коња н улети у воденицу: — Камо, море, таки и таки човјек, што је сад ту ушао у воденицу?
Онда отац сјаше с магарца, и посади сина на њ. Мало даље сретне их други човек па рече: — То није лијепо, момче, да ти јашеш, а отац
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А Крсто у ходу сјаше с коња, прикрије се иза врзине и, када је вепар био према њему, искочи, једном руком га шчепа за њушку да не цичи, а
Али међу нама је постојао прећутан договор и, чим неко застане, сјаше с коња, завеже га за дрво или ограду и онда прилегне покрај пута. Тако на махове ја сам одспавао један час.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
69. Што се оно у планини сјаше? Јели свила међу свиларима? Али злато међу златарима? Али свита међу терзијама? Али Маре међу ђеверима?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ако вас живот боли, ако вас неко воли, ја вам честитам. ЊЕГОШ У ВЕНЕЦИЈИ Насмешио се последњи пут. У прозору се сјаше као запети лук, као Месецу води, млад и жут, Риалто.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али како! Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори. Чим сјаше с коња испред куће и уђе к њој у собу, а она стане преда њ, да га дочека, он руком по челу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Како дођу у село кући, Милош одмах остави овце и непознате госте, па замакне међу зграде да тражи мајку. Пошто цар сјаше с коња, пође и он за Милошем да гледа да му се ђе не сакрије: кад погледа кроз брвна у једну зграду, а то му мајка
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
У том и Турчин дотрчи пред воденицу, па сјаше с коња и улети у воденицу: „Камо море таки и таки човек, што је сад ту ушао у воденицу?
Идући тако дође на сребрну ћуприју; кад сагледа ћуприју и види да је сва од сребра, полакоми се, па сјаше с коња, те истргне једну сребрну талпу говорећи: „Могу се помоћи.
У том и Турчин дотрчи пред воденицу, па сјаше с коња и улети у воденицу: „Камо море таки и таки човек, што је сад ту ушао у воденицу?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Гулића, који проширује и продужава све врсте ципела, сјаше и одшепа до Чукур-чесме, до споменика дечаку који је погинуо 1862. године.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Залуд је враћах! Гвоздено упорство Сјаше из њеног зажареног ока; Док, на по пута, јогуница лепа, Суста и клону... и даље ни корака.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
духе бесамртне сројило је око мене кругом, ал' погледи благи и проницни једнога се с мене не мицаху, у њим' сјаше света симпатија.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Идући тако, дође на сребрну ћуприју; кад сагледа ћуприју и види да је сва од сребра, полакоми се, па сјаше с коња, те истргне једну сребрну талпу говорећи: — Могу се помоћи.
Кад то чује цар, он сјаше с коња те узме ону главу и однесе кући, па је сажеже, и оно угљевље од ње, пошто се охлади, стуче у прах, па завије у
Утом и Турчин дотрчи пред воденицу, па сјаше с коња и улети у воденицу: — Камо, море, таки и таки човјек, што је сад ту ушао у воденицу?
Еле, како му недраго, Насрадин сјаше с магарца, привеже га за авлинска врата, па пред цара. Каже му цар шта је и како је и зашто га је звао.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
То се теби чини, Асан-беже, да је доста, а није доста! — дрмну' га штуцом међу плећи и викну': — Нек сјаше аскер да узјаше башибозук! Нек сјаше башибозук да узјаше царски редип!
— дрмну' га штуцом међу плећи и викну': — Нек сјаше аскер да узјаше башибозук! Нек сјаше башибозук да узјаше царски редип! Нек сјаше царски редип да узјаше царски сухарија! Нек сјаше царски сухарија...
Нек сјаше башибозук да узјаше царски редип! Нек сјаше царски редип да узјаше царски сухарија! Нек сјаше царски сухарија... — Аман, доста је; аман, доста је!
Нек сјаше башибозук да узјаше царски редип! Нек сјаше царски редип да узјаше царски сухарија! Нек сјаше царски сухарија... — Аман, доста је; аман, доста је! — виче Асан-бег, а ознојио се па једва дише.
То је, Асан-беже, и здраво у једну руку. — Дрмну' га јопе' штуцом и подвикну': — Нек сјаше сухарија да узјаше субаша! Нек сјаше субаша да узјаше паша! Нек сјаше паша да узјаше везир!
— Дрмну' га јопе' штуцом и подвикну': — Нек сјаше сухарија да узјаше субаша! Нек сјаше субаша да узјаше паша! Нек сјаше паша да узјаше везир! Нек сјаше везир да узјаше валија!
— Дрмну' га јопе' штуцом и подвикну': — Нек сјаше сухарија да узјаше субаша! Нек сјаше субаша да узјаше паша! Нек сјаше паша да узјаше везир! Нек сјаше везир да узјаше валија! Нек сјаше валија да узјаше газија! Нек сјаше газија да...
Нек сјаше субаша да узјаше паша! Нек сјаше паша да узјаше везир! Нек сјаше везир да узјаше валија! Нек сјаше валија да узјаше газија! Нек сјаше газија да... — Аман, доста је! Помагајте, људи!
Нек сјаше субаша да узјаше паша! Нек сјаше паша да узјаше везир! Нек сјаше везир да узјаше валија! Нек сјаше валија да узјаше газија! Нек сјаше газија да... — Аман, доста је! Помагајте, људи! — Ама, није доста, Асан-беже.
Нек сјаше паша да узјаше везир! Нек сјаше везир да узјаше валија! Нек сјаше валија да узјаше газија! Нек сјаше газија да... — Аман, доста је! Помагајте, људи! — Ама, није доста, Асан-беже. Шта је теби вечерас?
Ћипико, Иво - Пауци
— јави се фра Дане, јак, прикладан човјек, чије црне очи блудиле су некамо неодређено, а биле би врло лијепе да у њима сјаше искра сазнања. Он то рече онако из обичаја, и не мислећи на оно што је рекао.
— Дану, — јави се— видите ми ову карту! Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. — Није потриба, — убрза Иво, покрочи к њему и дохвати карту.
— Држи! — повика Ивов знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа на ногама.
Гоњач мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пресвијетломе господину да сјаше, и тако његова пресвијетлост са свом помњом ступи на земљу. — Нисам се престрашио! — рече, рукујући се с Ивом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
„А кад ђогат под њиме сустане, он се онда ев' у град поврати, ђога сјаше, дората узјаше, па изгони дора на капију, све једнако Милош с'јече Турке.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А косе му на глави сафи седе Бијаху беле ка снег! Из очију му ватрени пламен избијаше, Образ на сунцу сјаше, Из уста му излазаше мач с обе стране остар.