Употреба речи сјајан у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — после уштапа — али опет велики и сјајан. Први пут, те ноћи, дахну он душом... Месец му осветли шуму, а њему као да свану.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Просторе сам празне населио собом, И расуо себе, кô орион сјајан, У неки свет срцâ и душâ, бескрајан; И живим над страхом и лебдим над добом.

Да испуњен дугим сутоном и страхом, Потомак мог бола, страсно као и ја, Дигне свој глас, сјајан, као што се сија Млечни Пут покривен усијаним прахом...

КРИЛА Летети, летети, летети високо, Незнаном простору као старом другу, Витлати се као омађијан соко, И умрети, сјајан, у сунчаном кругу. Чути само замах свој у просторима — Музику свог крила!

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

іеромонаха, сабранъ и довољнимъ искуствомъ правилно испитанъ« проучаван је и прелиставан једнако, и тако је данашњи сјајан и обилан ручак, којега су сви гости и пулгери па и беамтери до неба хвалили, био резултат удружене теорије и праксе —

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

иза високих модрикастих таласа Бабе планине, кроз расцепљену облачну завесу, један златно—светли појас, ружичаст и сјајан, ширио се весело на небу које се ведрило. Шума је влажно мирисала и потоци се још рушили.

Африка

пуној сунца. Кроз рупе се види човечији поглед, сјајан и неразумљив. Хипопотам игра са врло мало покрета; он трупка незадовољно у месту тражећи да једе.

Теодосије - ЖИТИЈА

Тај споменути муж, благочастив и богобојажљив, ништељубив, храброшћу и војном вештином сјајан као нико други, и свима добрима на земљи у срећи веома изобилан, а уз То врлином, безлобношћу и правдом, милошћу и

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

« Али, не. Ћутала је. — Какав је фазан? — упита жена. — Сјајан! — одговори. Сада је стајао наслоњен уз стуб покрај колица са колачима.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

И тако се, по речима једнога од бранкомана, цела његова поезија свела на »један огроман и сјајан покушај« (Светислав Вуловић). Али и за то кратко време, и са тако малом количином рада, он је много учинио.

већ почео стицати свој велики глас: »Како нам је литература сваколика суморна, сад би јој особито преко био потребан сјајан и велелепан метеор, да је потресе, електризира, оживи. Код сина Г. Јовановића нашао сам леп дар поезије.

У »генијалности« он је био сјајан ђак исто тако »генијалног« Симе Милутиновића. Оно што је он казао о једној Змајевој песми може се са пуно разлога

сигурне руке у раду; приповетке су му писане са отменом простотом, неусиљено речито, тако да је све то било више но сјајан почетак једног оригиналног младога талента. Милићевић, на жалост, није ишао даље од тих првих приповедака.

Он има у ствари два стила: стил којим је писао Бомаршеа и неке своје полемике, стил сјајан, са много украса, и боја, живописан и пун варница духа; и стил прецизан, концизан, отмено упрошћен, убедљив и

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Помаче ме, па све сунцу ближе, Кроз облак ме злаћани погони, Кроз злаћани и румени они, Боже мили, чуда големога! Сјајан облак један до другога, Крајем облак у два дивна реда, Средом дуга, моја стаза вита, Ветар пирка, носи унапреда,

Србиња, Угледала и запе јој око, Ал' и јесте Радивоје соко, Баш је мало такових јунака И у Срба, камол' у Турака. Сјајан Тале дотле њојзи био, Ал' крај Срба сјајност изгубио Кано месец кад гране сунашце — Утече јој на око срдашце: Тек

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Ех, Цазин! Име те вароши с краја свијета звекнуло је испред мене као сјајан сребрни талир-петача (од пет круна) и својим радосним циликом испунило ову ноћ, и без тога шашаву, некаквим великачким

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Какав ти је то речник? Молим те, да се разумемо: ем си и сама хтела за кадију, ем је прави коленовић и сојевић! Сјајан човек! Он не мора, ко неки, да виче да би га слушали! Неко сатима прича, доказује, а кадији доста да само погледа.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Свеж, чист и сјајан зрак греје их, те им крв бризга у једре образе. Они раде, кидају младе изданке. Из реке душе ветрић, а из пожњевена

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

да виде како ми је у тузи великој, повешћу сјајан погреб умрлој јединој. У љубавна ћу писма обавити је сву, да чува тајна тајну и клетва заклетву.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Ту месеца јуре седам. Врти ми се кад их гледам. Све пристиже друга друг, начинили сјајан круг. Марс бојовник, то се чује, своје сабље да не кује, већ тугује.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Црн, себарски плашт му млада плећа краси, По коме су пале коврџасти власи. И над лепом главом, у дубини мрака, Сјајан колут сија од најлепшег зрака. ИX БРОДАР Без крмила свога, без правца и пута, Брод занесен јури, тумара и лута.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

“ Боже, са каквом равнодушношћу ти људи говоре о смрти... Војници су скинули ковчег. Онако металан и сјајан, покрај каљавог пута, јаче него ишта изазивао је у мени упечатљиву визију смрти. Нене очи напунише се сузама.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

од чега јој сав свет изгледа прекрасан и цео живот сјајан, блажен... Она већ осећа лако дрхтање у свему телу, чим угледа Влајка; срце јој јаче, много живље закуца и она се сама

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Кад махнем руком, нехотице, нове звезде сину. Тад сјајан, тужан, цео град, личи на моје лице. А да ме виде сви у небо иду, по улици звезда и сребра.

Али сви ти звуци допирали су до мене као из неке неизмерне даљине. Пређе ме јутарња језа. Видео сам још Месец, сјајан, па се и нехотице осмехнух. Он је свуд исти, јер је мртвац. Осетих сву нашу немоћ, сву своју тугу.

речи су, каткад, тешке и хладне, без латинске чулности и боје; али овај је немачки језик неизрециво нов, гибак и сјајан, као, некад, шина позајмљена готика.

Данас, кад су ме научили да све знам, знам да је то само барокна архитектура сјајан, накинђурени, језуитски стил. У подне би ме зачудили – тако далеко од мора, тако изненада – залепршани над брзицом,

Она је решила сиријско питање, и води сад велику туркофилску кампању. Њен рад против Немачке је сјајан. Невероватно тачно овде у чему је немачко питање.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

није, мало — па се помоли пун, сјајан месец, који обасја сву околину, а од дрва се пруже дуге црне сенке... Наступа чудна ноћна тишина, кроз коју се од

Свану му пред очима. Постаде му сјајан цео свет. Он весело подиже главу и поче да се смеши на људе који пролажаху поред њега.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

А кад над липама што мрачне стоје Крајичком изби месец, па се шири Пун, сјајан, мекан, ко колено твоје Из црне ти чарапе кад провири, Ја склопих очи и задрхтах тада, И све што беше са мном и крај

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

СВЕТКОВИНА Сишли смо с ума у сјајан дан, Провидан, дубок, — нама, драга, знан, И светковасмо оцепљење то Од мука, сумње, времена и сто Рâна, што

— Поезија, то је велико искуство И сазнање што се немило испашта. — Добар стих за мене то је тренут сјајан! – За песника, Госпо, увек бол потајан. — И мислите?...

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ Те он тако учини, и тек што трећи пут завика, проврже му се од онијех коса прстен сјајан као сунце. Пошто краљев син овако добави сва три прстена, упита бабу: „Шта сам ти дужан?

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Ставра седи и чита новине, наизглед потпуно незаинтересован за оно што се напољу догађа и говори.) МИЛЕ: Сјајан говор! Ама све теза за тезом! Чујете како човек говори? ЦМИЉА: Прича двáсата, а не каже шта оће!

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Више је нико није видео. Али у светле мразне вечери, када је снег на земљи сјајан и шкрипав, на западном рубу неба, изнад саме Татагине куће, деца из Татагине улице виђају збијено јато разнобојних

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Изнад свега, музиком и поезијом. Био је пажљив слушалац и сјајан говорник, знао и да се покорава и да води. Био је, ето, опасан.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

С. Пандуровић ЦЛXИИ СВЕТКОВИНА Сишли смо с ума у сјајан дан, Провидан, дубок - нама, драга, знан; И светковасмо оцеплење то Од мука, сумње, времена, и сто Ранâ, што крваве их

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Он је заиста други, очишћен и почиње нов, чист, исправан, сјајан живот најлепше верности. Замисли тако, а тада? Она одговори брзо, упорно: — Ни онда, ни онда; ја мислим ни онда не

Заиста, књига је све. И после тога ваздух, ваздух, драги мој; а овај Београд тако је светао, широк, сјајан. Ето вечерас, попнем се горе и с брда гледам, Боже гледам, гледам и дишем. Ох дивно, слатко дишем.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

се сјајно црвенило, као од огромна пожара, па му се зраци размицаху све више и све даље, док иза горе не исплива пун сјајан месец, те просу бледу светлост најпре по врховима дрвећа и бреговима, а после све ниже и шире, док са висине не

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

- Био би сјајан веслач у колеџу - рече ми он. На Колумбији ће све учиниш за тебе само ако можеш добро да веслаш, не интересујући се

дана постане једна од највећих залога ове земље и требало би да народ о њој много више зна него што је до сада знао. Сјајан посао који је овај Савет обавио, чак и у току прве две године свог постојања, привукао је пажњу најпознатијих људи ове

Петровић, Растко - АФРИКА

пуној сунца. Кроз рупе се види човечији поглед, сјајан и неразумљив. Хипопотам игра са врло мало покрета; он трупка незадовољно у месту тражећи да једе.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

На мојим груд’ма крв ти усахну!“ То онда није могла чинити. А данас? Кô да на друму крчми Турцима — Пред кућу сјајан цимер истиче: На часном недру мајке рођене Негован цветак твоје чедности, Румено лице, златне витице И миран

ни место боље, Ако је да се мора гинути На прагу ове тесне колибе Што је у трошан оквир сместила Слободе српске сјајан одломак, Окупат челик крвљу њиховом, Код твојих ногу, после... скончати!... (Чују се споља пушке.) На посô сад!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

И на твоме ће стајати гробу потомака нога, Гроб нек’ ти заслужном споменик сјајан буде. То Велизара, Трајана, Вељка, Доситеја диже; Кратак је живот к’о сан, дела су вечита тек. 1843.

Ћипико, Иво - Пауци

А сутон већ је пао; сјајан бистар сутон пуна мјесеца што с неба грије и сјаји се као зимње сунце... и сјене по одгојку посташе загаситије и

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Сагиње се Стани, да јој закопча низу.) СТАНА (закопчава је. Али гледајући у Ташанин сјајан подбрадак, светло, зајапурено лице, а највише у њена, сада под танком кошуљом и кратким јелеком гола развијена прса,

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

нам је предодређено« ЗАКЉУЧЕНИЈЕ — закључак, одлука ЗАКОСЊЕНИЈЕ — затезање, закашњење; оклевање, одлагање ЗАРНИ — сјајан, који испушта зраке светлости ЗАШЧИЋЕНИЈЕ — заштита ЗВЕРЕТИЊА — голема звер ЗДАНИЈЕ — зграда, грађевина ЗЕМЉЕДЕЉА

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Но — рече једно вече потпоручник Драгиша — истераше једва до краја. А месец велики, сребрнасто сјајан, помаља се иза брежуљака, и блага светлост разлила се преко лимунових и наранџиних поља и маслинових гора.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Човек као сви други људи, Пастир као сви други пастири; На небеском би прстену био сјајан, у ноћи, међ брдима изгубљен. Младић, без нарочитих мисли, без чуда, Просто напросто, младић огрнут кабаницом.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Труди су га часни створили у челик — О, како је зоран! О, како је велик, И сјајан кô вече на врсима јела! И докле по селу шушти грмље драче, Он гаравом руком замахује јаче, И с наковња лети снопље

Покрај њега чесма оронула пљушти, И прах воде, сјајан као седеф сушти, С дугама се распе и на сунцу умре. И ћутећи срећу и благослов неба, Згурен хамал жудно, уз тврд

У твоје расуте косе, уз један мирисни дах, Вечерњи пурпур је падô Ко црвен и сјајан прах. уз пратњу лептира сњежни' И тихи шум са грана, Ти, драга, ишла си мени Кô срећа помрлих дана...

Јоште се види. Као пожар неки, Крвав и сјајан, у простор далеки Губи се, ено, и за гребен тоне. 1918. ЖЕТЕОЦИ Кô свилене нити што их паук саткô, По дрвећу

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Устави се на истоку сунце, а и сјајан мјесец на западу: пресушише воде шедрвани, устави се Шарац, вода ладна, а потресе земља по Стамболу, бијеле се

63 СМРТ СЕЊАНИНА ИВА Санак снила Иванова мајка: ђе је Сење тама попанула, ђе се ведро небо проломило, сјајан мјесец пао, на земљицу, на Ружицу, насред Сења цркву; ђе звијезде крају прибјегнуле, а даница крвава ижљегла, а кука

више Косовске Митровице Зворник — варошица на Дрини згубити — погубити зелен барјак — турска застава зелен мач — сјајан мач земан — време Зеоке — село у срезу колубарском зечки — као зец зијамет — заповедништво, војнички феуд са

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности