Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Украј пута, у једном жбуњу, чуло се шушкање. Погледам боље, а то змија уздигнула главу високо изнад траве, очи јој се сјаје баш као они мали свици у црној ноћи; после се опружи и брзо као стрела прејури преко пута, а по прашињавоме њеном
Онај је давно умро што је дланом својим хтео сунце од света сакрити, а моја љубљена једнако са сунцем сјаје; јест, сјајна је она, божанствена, лепа сестра сунчева, владатељка кугле Земљине, а дивно јој је име: СЛОБОДА Ви
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Тако!... Треба ли ти пара?... Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!... Ево!... Нај!... Беше скочио. Очи му сјаје као жеравица, а лице се смеши озарено радошћу. И Маринко се подиже. — Хвала ти, честити ефендија!...
Пас му обавијаше сарајевски силај срмом извезен, а за силајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као месечина; међу њих се угнездио белокорац, ручица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И мора светлости сјаје и трепере, Век за веком тоне у пространства сјајна — А њен бол и живот остали су тајна За бескрајни простор и
Твој део или противност од тебе — Јер треће нема! Крај твог огња зебе, И мркне крај твог светила што сјаје. Самотан свугде и пред свим у страху, Странац у своме и телу и свету!
Тај знак што мркне и што сјаје, Тај говор неба речју тамном! Докле ће ићи и што траје — Та горка игра сунца са мном?
А ништа ме не погледа Још једанпут; све нестаје, Све се жудно овде преда Овој смрти која сјаје. Све су очи засењене Тихог мрења том лепотом; И свака ствар што се крене, Зажуди да умре потом.
Црњански, Милош - Сеобе 2
међутим, још је било светло, последњи сунчани зраци још су га обасјавали, као неке стреле, на којима се капљице кише сјаје. Сунце је над њима, кад су пред кућом Божичевом стали, још сијало, увис, кроз тушту и тму мрачних облака.
Најежен и ражалошћен од сна, који је те ноћи имао, питао се онако неиспаван и ужаснут, што се звезде, каткад, толико сјаје, тресу, зашто трепере? Је ли могуће, да, кад падају, неко, негде, у том тренутку, одлази са овог света?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
—Кад је неко шашав. Одвозе се у Дечије позориште. Маки све врема посматра кћерине очи како у полутами сјаје од усхићења. Позориште — то је лекција против телевизије која заглупљује децу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
(1846, 6. јун) ЈАДИ ИЗНЕНАДА Липа стоји насред двора, Сунце сјаје одозгора, А под липом једна дева Везе млада па попева: „Итро, итро, игло моја!
по теби деклице, танане, Свака од њи лака кâно лане, Лица бела па мало румена, Сукња борна дивно придевена, Сунце сјаје са небеса златно, Моме шећу па ми беле платно, Сунце сјаје, лице одсјајује, Сукња с' дигла, нона провирује, Ао
бела па мало румена, Сукња борна дивно придевена, Сунце сјаје са небеса златно, Моме шећу па ми беле платно, Сунце сјаје, лице одсјајује, Сукња с' дигла, нона провирује, Ао лишце, ао ноно бела, Кога не би ти овде занела?
Глете, браћо, кроз прозора само, Како месец дивно сјаје амо, Амо сјаје, на нас погледује, Познаницим' својим се радује, Ајде' мо надвор, ох ајдемо тамо, Јоште једном да
Глете, браћо, кроз прозора само, Како месец дивно сјаје амо, Амо сјаје, на нас погледује, Познаницим' својим се радује, Ајде' мо надвор, ох ајдемо тамо, Јоште једном да га с' нагледамо.
луде деру се и труде Да славуји зоре не пробуде, Слављи поју, зорица се бели, Данак јасни од нојце се дели, Сунце сјаје, ритине се пуше, А по глибу жабетине гуше.
Да л' још лута, да л' санак борави? Зора сјаје — ма где он се бави? Ено њега тамо крај извора, Где клонуо од тешког умора, Пуно гњевних мисли премислио, Ма га
Још он спава, за зору не хаје, Бела зора за њега не сјаје, Зора сјаје, диван свиће данак, Ал' наш Гојко грдан снива санак.
Још он спава, за зору не хаје, Бела зора за њега не сјаје, Зора сјаје, диван свиће данак, Ал' наш Гојко грдан снива санак.
Шћаше улест, али се устави, Коса му се подиже на глави, Чудно нешто отуд на њ се сјаје, Мисли јунак: ко је, Боже, шта је? Ал' се крену то чудо из мрака, Те спопаде у страху јунака.
Јутро бежи, подне се примиче, Из горице бео дворац ниче: „Моје сунце ено сјаје онде, Деде, зеко, још понеси донде.
МОЈЕ СУНЦЕ На небу ми једно сунце сјаје, Дању сјаје, а ноћу залази, Ти си, отац, моје друго сунце, Које мени никад не залази.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
На полици се сјаје сахани; уз зид прислоњене софре и тепсије, да се што пре оцеде, жуте се, и од њих цуре млазеви вреле воде, од које се
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Бледа звездо, јадна селе, какве су те силе смеле, те си тако јадна Тужна, мученица, божј'а сужна, какав бол у теби сјаје, ко у теби вечност траје, ко се каје?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ВАЈАТ Чекрци, разбој, кануре. Пуцкају сура повесма. Уз окно сјаје татуле. Невеста лежи болесна. Расеца месец богазе и чедно пуни чиније. Из мрака ткале долазе седају око синије.
БУДИМКА ДЕВОЈКА Ни прам магле ни тринина тринка, а очи јој перуником сјаје кроз векова скрбне пропламсаје: недевојка - али је Будимка! удесница, у чајању ждралка, у прозору трепераво танка.
За обед седам Тучу и Олују. Тренутак снолик: гледам се из гроба, а гозба тече - сјаје света оба. Уз трмке трајем, молитвен у брују.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Промакне само лептирић који и ветар ноћник листове броји. Утихну шума, нестаде граје, мачака дивљих очи се сјаје. Скитница свитац светиљку пали, чаробним сјајем путању зали.
“ Иде Раде као сјена, види: ватра угашена, ал мачкове сјаје очи. „Шта је ово?“ газда крочи, ал у грлу ријеч му запе, зграбише га оштре шапе, оштрије су него
Тишина затим завлада млином као да никог није ни било. Истога трена чича се прену, очи му старе лукаво сјаје. „Јесте ли, децо, свршили причу, спавати ваља, доста је граје.
— Месече друже, путниче вечни, одоше наше скитње. У сутон често у небо гледа, тужно му сјаје зене. — Облаче, пловиш у незнан модру, лакше, причекај мене!
Под врбом кривом, на пустом жалу, Видран се Видрић богато гости, около свуда крљушти сјаје, репови риба, пераје, кости. У тихој ноћи, уз леђа врби, Видран се брине о својој трби.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Скрену оком у страну, па опази да се и Љубица некуд далеко загледала, очи се сјаје, не мичу се, а усне по кадшто грчевито заиграју.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А посао слуге даље да врши, за свачију блудницу, и скота, бог оставља, у ритама, част. МИЗЕРА Као око мртваца једног сјаје око нашег врта бедног, фењери. Да л ноћ на тебе свиле проспе? Јеси ли се дигла међу госпе? Где си сада Ти?
Објавили су да је купљен један Дирер. Гола Олимпија и одалиске Енгрове тајанствено сјаје. Сунчање на Југу, где су их крили, натопило их је неким новим, чудним блеском.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Лулар не воли фабричке муштикле, налик на лулице. Фењер мрзи сијалице које бездушно сјаје У поноћ, кад милиционеру дојаде пусте улице.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Одмах тада његове црне очи тако широко и топло почну да сјаје, и, већ дрхтећи од страсти за њом, за њеним топлим, једрим телом, уноси се у њу и само је пита: — „А, Софке?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад буде испред поноћи, он се пробуди па погледа на јабуку, а јабука већ почела зрети, сав се двор сјаје од ње. У тај час долети девет златних пауница, осам падну на јабуку а девета њему у кревет, како падне на кревет,
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (мрачно, презриво): Хм... па?... НАЗА (пригушујући глас, развлачећи речи, подиже очи које сјаје од ватре с огњишта, гледа га тајанствено): У твојој башти — цвеће — фидани...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Мени је било к'о да пјесме ове Сваки стих поста пун бехар у роси, Па трепти, сјаје, и мени по коси Просипа меке пахуљице нове... О мили часи, како сте далеко! Ви драга лица, ишчезла сте давно!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Да, искра је свјетлост породила, океан су капље саставиле; свети творац величеством сјаје у искрама како у сунцама, у смртнима ка у божествама - све му скупа свемогуће слави!
Попа, Васко - КОРА
витку ти преко паса Ломим Брижне зоре са кровова Зовем 19 Младост нам листа Зелена дуж свих улица Образи кућа сјаје се Када прођемо Стопалима нашим Плочници играју карте Звезда смо изненадна На лицу пролазника Јата
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
или библиотекара у каквом старом дворцу, међу полицама на којима се, као последњи и најузбудљивији новитети кротко сјаје Хистоире дес Гирондинс или Мéмоирес д'оутре томбе, у својих осам или дванаест близаначки једнаких сафијанских томића.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад буде испред поноћи, он се пробуди па погледа на јабуку, а јабука већ почела зрети, сав се двор сјаје од ње. У тај час долети девет златних пауница, осам падну на јабуку, а девета њему у кревет.
Ћипико, Иво - Приповетке
чељад што се разилази својим кућама, већ чека на вратима док изађе млади парох из цркве, — чека га, а мале, упале очи сјаје се и изражаја су као да увијек нешто истражују, па не зна куд ће с њима; лице му је голо, а руком се држи за подвољак
— Дакле, ча ћу рећи осталој браћи? — приупита Жижица и гледа у жупника својим малим очима, у којима једнако нешто сјаје. —Реци им што си чуо! — одлучи се парох. —Дакле, збиља уклонићете га с отара?... —Уклонићу га и спалићу га...
А на снежним висовима далеких планина последњи сунчеви зраци сјаје бледом, леденом светлошћу. Заробљени Арнаут, везаних руку позади црвеним широким појасом, пред водом паде ничице и,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
ђевојчица, У сунце је обучена, Звијездама запучена, А даницом опасана, Преодницом превјешена, На чело јој мјесец сјаје.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Дечица му звезда јато: Он је сребро, оне злато: Он сребрним сјаје красом, Деца златним звоне гласом. ИИ Гледајући како звезде Сјају са висине, Видим наше чешке моме, Чујем песме
Тело ј’ смртно, траје па дотраје, Карактери остају да сјаје. Спомен њихов прима се у груди, Нове борце, нове снаге буди.
Из страха ти радост ниче. Над Миленом звезда сјаје, Спасена је, спасена је Мајка рода твог! Ех, радуј се, Светли Кнеже!
Где год људи лете срећи Ту је срце десно крило. А сад руке... шта ћу њима? — Радом, трудом оне сјаје — Једна нека доста прима, Друга нека доста даје. А сад плећа...
остатком вида (Ал’ давно и гледаш, мотриш без прекида) Видиш, земља-мати и прима и даје, По њивама клâси злаћано се сјаје, Чујеш драге тице кроз зелене гаје.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Триест сам друга онда имао, А пошао сам гором ходити, По мрачној гори чете водити. Сјаје се токе, звече ножеви, На њима гори чоја црвена, Живим се оком не да гледати...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
И ја гинем срцем живим, И ја гинем непрестано — Ја за тобом гинем злато, Злато моје — закопано! Сваком сјаје једна звезда Кроз тамнину горких јада, Сваког теши ова звезда — А зар за ме нема нада!?
— Сиђох с ума, — смилујте се — Реците ми да је тако! XXВ Сунце с’ рађа, зора блиста, Облачићи златом сјаје. Да, — природа ј’ увек иста, Велика је, дивотна је.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Своји својства себи срца српска. Светска свету слава светом сјаје, Срб Србљину са српством србује. Славан сваки свом сабира, Сади, стани, слади, среће, славе, Стазу, стабла, стубе,
О златоје пролеће! Месец равно љепше сјаје, благословен биваја; плодам земним расти даје, зиму већ отпускаја, у поретку свому бива и течење направљива.
— то ју теши, то је знато Да ковано јошт лепше сјаје злато. Но празним речма сујета се сласти, Без дела љубав само име наго, А јунак мора све силе и страсти, Све
руга нама тога Док је љубав, док је слога, Док је вера, док је Бог; Док нам царска милост даје Да Данице румен сјаје, Да се илирски диже род.
сумње ради тога, Док нам влада: Љубав, Слога, Име, Језик, Вјера, Бог, Докле царска милост даје Да, кад свака звезда сјаје, И серпски се виси рог. И од песме је речитија покајничка изјава Боројевићева коју је на 206а стр.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Да ли тугу таје За вечним сунцем које им се скрива, Или се на дну њином борба збива, А врх њих само зимске звезде сјаје? Туђ поглед као сен преклизи њима, Жуди се распу у колуте дима.
Ћипико, Иво - Пауци
Над сурим куцима висова, у ведрини, неколико рашчешљаних облака сјаје се и лагано плове прама сјеверу, у сусрет једноме оловастоме, што тек у заметку провирује иза голети на јужној страни.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ко у њој Пропале иште дражи, Он мучи само живот свој И тугу своју снажи. До врага с њоме! Занос тај Студеним зраком сјаје О, Хебо моја, вина дај! Заборав оно даје.
Као стражар тавне ноћи бледи месец тихо сјаје, А прохладни ветар душе са висова Хималаје. Он разноси слатки мирис и лелуја косе твоје, А ти спаваш, слатко сањаш,
А на чистом, плавом небу бледи месец тихо сјаје, И прохладни ветар душе са висова Хималаје. 1886. (ВЕЧЕ ЈЕ ОДАВНО ПРОШЛО... ) Вече је одавно прошло...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Планете су, у главном, врло јасне звезде, које сјаје на небу мирном светлошћу, а различите су боје. Неке су од њих, по мишљењу астролога, добре, а неке рђаве.
Лепота те жене, која још и данас сјаје кроз векове и која је у њима добила значај једног симбола, не би сигурно имала ону неодољиву снагу да није била
Ту на небу сјаје и огледа се у Дунаву једна јасна звезда; њена светлост је беличаста и мирна. То је Јупитер. Он обилази око Сунца много
Ја не претерујем, драга пријатељице; ево, уверите се и сами. Погледајте ове звезде. Оне не трепере, него сјаје мирном светлости, без живота. И то је последица безваздушног простора.
Кров, спољни зидови, па и сами бокови узвишице, обложени су полираним челичним плочама које се сјаје као венецијанска огледала, јер не рђају због недостатка ваздуха. Та огледала имају свој нарочити задатак.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
О златоје пролеће! Мјесец равно љепше сјаје, благословен биваја; плодам земним расти даје, зиму већ отпускаја, у поретку свом бива и течење направљива.
ТИЦЕ СЕЛИЦЕ ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет! Где топлије сунце сјаје, Лепшу земљу, лепше краје Чува за вас свет, Лет, лет, лет! Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Очи им сјаје у вечери пламичцима, На ногама тако танким, тако неспретним, рекло би се да храмљу. А онда, скачући с бусена на бусен,
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Мени је било кô да пјесме ове Сваки стих поста пун бехар у роси, Па трепти, сјаје, и мени по коси Просипа меке пахуљице нове... О мили часи, како сте далеко! Ви, драга лица, ишчезла стеко'...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
грла до девет ђердана, а на глави девет перишана, поврх тога круна позлаћена, а у њојзи три камена драга: сјаје ноћом како дањом сунце; па бесједи славноме Лазару: „Господине, славни кнез-Лазаре, зазор мене у те погледати, а
Но погледај пољем пред сватове: штоно јунак на коњу вранчићу бојно копље носи у рукама, златан сјаје на плећима штитак, а красте му лице нагрдиле, иза краста лице поцрњело, оно ти је дијете Максиме.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
птиче голо Воли ватерполо Један љути рис Обожава клис Један жути нар Пао у бунар ГАЈИТЕ ПАТКЕ Док звезде сјаје Патка носи јаје Док ветар дува Патка јаје чува Кад излеже паче Воли га још јаче Гајите патке Заиста су