Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Свако срце живље закуца... У тај пар сунце разагна облаке и сјајни зраци његови обасјаше... Зека диже руку: — Браћо!... Бог нас слуша!... Чуо нас је!... Гледајте!...
Јарко сунце, које тек што беше обасјало, зави се тамним плаштом, кроз који не могоше пробити сјајни зраци... Али се опет тукло. Старешине турске голим сабљама нагонише своје људе у борбу...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И бродолом у освит ведар, И очајников крик за снагом; И на Либану сјајни кедар, И страшна војска пред Картагом. Господ ме сеја целом шаком У часу светлу и голему, Да будем јутро дану
Но тај острв сунца сам пронаћи; сјајни Циљ свију циљева и свег вечитога! Рећи своме срцу да је свет бескрајни, Једно добро за се, ван људи и Бога.
И горд сам у часу искушења дугих Што бар не зајецам кад ми пође суза. СТРОФЕ ЈЕДНОЈ ЖЕНИ Гледаћу твој сјајни сен на таласима, И стопе на песку; с јутром на врхунцу, Као прво гнездо будно међу свима, Ја те певам као химну
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
швапске арије; а кад је био зловољан, Меланија је остављала клавир и није смела да свира ни омиљену поп-Ћирину песму: »Сјајни месец иза горе«, јер поп-Ћира се толико пута у љутини зарекао да ће га свега секиром разлупати, или га продати каквоме
ни чула оба попа, јер је Меланија одмах скочила за клавир да забашури, па засвирала и запевала омиљену папину песму: »Сјајни месец иза горе«, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.
Теодосије - ЖИТИЈА
И Док је трајао велики пир и велико весеље, изнесени су сјајни дарови. И свакога од благородних према узрасту, према верности и према части дароваше самодршци, с једне стране зато
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У срезу бољевачком тек изникли зуб трљају сребрном паром, да би зуби били бели и сјајни као сребро, а у Јарменовцу зуб куцкају белутком, да би зуби који ничу били отпорни (да се не круне) и да би били бели
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
А сјајни су били В-ићи! Један од њих је био гуслар и уз петролејку је сатима певао песму о смрти надвојводе Фердинанда.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Змај је као дечји песник био најплоднији на прелазу из XИX у ХХ век; нешто пре њега, у Енглеској су деловали сјајни приповедачи и песници Едвард Лир (Едwард Леар, 1812—1888) и Луис Керол (Леwис Сарролл 1832—1898).
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
рађена према схватању да је позориште »велика народна школа«, наивно упрошћена историја, новинарски патриотизам, сјајни средњовековни костими и богате декорације — једном речју, то су патриотски комади за такозване »народне празнике«, без
мора са германским освајачима; драматичне епизоде из светске историје, верске и грађанске ратове у Француској, сјајни и крвави живот Обнове, ритерску Шпанију и побуњену Пољску.
Државни, национални и културни рад добио је силан подстрек, и резултат тих великих напора били су сјајни резултати балканскога рата 1912—1913.
Његови флуидни, живописни, сјајни стихови иду у најбоље ствари које је српска поезија дала. Стил је уопште његова највећа особина, и то се види најбоље
Милићевић, Вук - Беспуће
страхоте једног отвореног гроба који је зјапио између двију високих хрпа свјеже и масне иловаче по којој се познавали сјајни отисци лопата, који су одсијевали на сунцу. То је био први страшан дан у његовом дјетињству.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Липа брсне гране шири, Шапће дану сјајну: Вири, дане сјајни, вири, Али чувај тајну. 1843, 6. дек. СРЕТАН ПАСТИР Благо ми на виру Сретноме пастиру, Амо стазе воде, Моме
Како беше, ни знам нити знадо, Само знадо да доле пропадо, Оде сунце, одоше ветрићи, И одоше сјајни облачићи, Оде небо, одоше чудеса, Оде злато, чудо од чудеса!
49. Мучи, мучи, ман' се туге, Гледај само па оздрави, А те тешке јаде друге Отисни и, заборави, Још ће бити сјајни дана, Но сад чу ли свог пријана... 50. Де јунака ја остави? Ко зна, брже, гле и јако! Брже, лудо да с' не бави...
Ох ко би му, ко би могâ Итнут камен испред нога? 75. Подићи је у небеса, Показат јој све милине, Па од сјајни тад чудеса Вргнути је сред тавнине — Још он није тако пао, Још му ј' туђе среће жао. 76.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
А ти „Петракови дани“ у рану јесен обично су увијек били празнични, сјајни и пуни шапата, па ме тако повуку и ошамуте да не знам куд бих прије: кроз кукурузе, низ поток, уз бријег.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
На усти' мојих лежи, на својој пећини, сунча се на сунашцу, твог ока врућини. Ој, сунце моје јарко, мој сјајни злотворе! Ој, гујо сунчанарко, мој слатки отрове!
сунце већ седа; кроз облак густи продиру светли његови зраци, кô зрачни, сјајни подупирачи, што сунце држе да се не спусти.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Како ми вексла из Америке стигне, нећу пропустити младенцима сјајни презент учинити. МАРИЈА: О, лазљивицо! Вратио си ми и оно што си ми изварао, тек ниси презенте давао!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Отпоче ручак чаробан, бајни. И јеж, и лија од масти сјајни. Јело за јелом само се ниже, Јежурка често здравщу диже: у здравље лије и њене куће, за погибију ловчева Жуће.
Има их, богме, невиђен број. Заспао деда, малко и хрче, док пламен шару чудесну плете: Лептири сјајни, ватрене птице у њему ничу, трепте и лете. Занесен Жућа, мачак занесен, зуре у сјајна пламена крила.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Крик његов ужасни мој свршетак значи. Неће много проћи, а ја ћу умрети, Опустеће сјајни Бранковића двори: Али тајну своју ја не смем понети, Тајну, што ме мучи и душу ми мори!
И хор свештеника Оглашава поноћ светим молитвама. У црноме руву, спрам буктиња сјајни', Изгледају они к'о духови тајни. 8 Мртва, пуста поноћ, нигде жива знака!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
С вечери прилази поворка змија да се братими, у руци сјајни пехари отрова пуни, бежимо с ове белеге зле црна браћо!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Насред тога, око Пирамиде Наполеонове, врте се сјајни аутомобили. Не зато што техника напредује, него је то успомена на каруселе.
Глумци су, разуме се, сјајни. Укус, сцена, брзина радње, савршени су. Али, то знате. Некад је сметала свежина, иреалност, веселост, дубока истина,
Минхен. Али су донели неколико Ван‑Гогâ, иако из млађег доба, који су сјајни. А имали су велику салу овде још непознатих Рембранта.
Неко незнано сунчање, које није од овога света, обасјава их. Обасјава их по својој вољи, те нам се указују сјајни они које смо видели у тами, а тамни они које смо оставили у светлости.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
МАРИЈИН ВЕО Пре но што ће је скрити Небеске дубине, сјајни облаци, Као последњи поздрав земљи Она свој вео девичански баци...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Свјетлости се оне крију, оне ће је распалити. Плам ће, вјечно животворни, блистат Србу твоје зубље, све ће сјајни и чудесни у вјекове биват дубље. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Кућа се повратила и добила онај њен некадањи, стари, сјајни, толико чувени изглед: утишана умирена и свечана. Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
се истинито могу примијенити они стихови: „Не реси га ни сребро, ни злато, Него крјепост и мантија црна; Не прате га сјајни пратиоци...
Како сједе, поче расплетати косу. Вијенац бујне вране косе, просу јој се низ плећи, по раменима, на груди. Сјајни бичеви бјеху, уздуж и на размак, помало улупљени од уплитања.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Онда она изиђе, па му приповеди све што је и како је, па му најпосле рече: „Сјајни месече! ти сјаш целу ноћ по свему свету, ниси ли гдегод видео такога и таког човека?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
(Враћа се за шанк) МИЛЕ: Овај друг Вилотијевић, са говорнице! Зајдно смо ишли у занатлинску, били смо сјајни другови, пар екселанс! ИКОНИЈА: Какав пар? СТАВРА: Лепо ти човек каже: пар екселанс! ИКОНИЈА: Види ти њих!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Липа брсне гране шири, Шапће дану сјајну: „Вири, дане сјајни, вири, Али чувај тајну!“ Бр. Радичевић ИX УКОР Где си, душо, где си, храно! Где си, данче мио?
К'о да би хтјела збрисати сјен туге... И слушај! Редом запјеваше оне! ... И гласи дршћу, тресу се, и звоне, Мили и сјајни к'о лук младе дуге: „Не тужи! С болом куда ћеш и гдје би?!
склопе Свијетле птице, и сврх ових глава Лебде и поје, а из сваке стопе Радника кротких, робља наших дана, Лавори, сјајни, к'о злато кад стопе, Расту, свију се, по врсима грана Пољубе црна и знојава чела.
Уз пратњу силних и чудесних звука Ореол сјајни Он полаже виш'њих... И свуд из неба, с врхова, и лука, Звони и звони: „Осана во вишњих!“ ...
дела људских духова и руку Знам да су само реч у књизи тајни: Али, из свога гнезда док се вуку По плавом небу облачићи сјајни, „И докле шуште бајке тамних шума, Зар мутним оком младунац не лута По своду неизмерном, к ушћу друма, С блеском
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
на кристални шатор - свемогућа поезија творца, окруњена круном творенија; све красоте које биће има и ум творца сјајни, беспредјелни које види у царство свјетлости под том круном бјеху окруњене, на том лицу бјеху изражене у сјајности
У двор сјајни уђоше војводе, а војнство се с славом хучном врати. „Ах, преблаги оче бесмртија, - рече Богу Михаил архангел -
Свемогући побједитељ сјајни тек стријелу громоносну баци из силнога и звечнога лука на Сатану, неба отпадника, и порази невјерне полкове - у
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ Он извади из џепа пуну шаку златника. „Ево, погледајте! - све сами сјајни нови новцати златници, као што се могу очекивати од управника ковнице“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Препадам се, страх ме да ћу се сурвати. И обилазим, осврћем се, па буљим у велики сјајни котур на небу; лепо видим огромну мрку мрљу: баш као сенка убице над жртвом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда она изиђе, па му приповеди све што је и како је, па му најпосле рече: — Сјајни месече, ти сјаш целу ноћ по свему свету, ниси ли гдегод видео такога и таког човека?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Све вас гледам сада крај гозбе сироте. Лице ти се ведри: то душа светиње Љуби твоје чело, мој сјајни животе. 1916. НЕДОВРШЕНЕ ПЕСМЕ И Не јавља ми се. А има кад.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Сетите се да је то одговор тела и душе руже који су усаглашени са мелодијама које сјајни сунчеви зраци уливају у њено опчињено ухо.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Та то нису сјајни двори, Ту је слама до појаса. Ту пастири... зар пастири? Јест, пастири духа чиста, Достојници да им руке Приме,
Краков, Станислав - КРИЛА
Један потрес затресао је поплашен тице од платна и жица. Леђа пилотова се у луку. Вртоглави, сјајни круг се заб пред апаратом и мотор је понова забрек заљка на барометру је задрхтала.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Умом ствара човек на мислених мостове крили, Да на истине он сјајни успуже се трон; Рукама мосте прави, даљну да поздрави браћу, Свеза људства и леп сродства утврди се сплет, Трговина
1857. Јован Суботић ВАСА ЖИВКОВИЋ ЉУБОПЕВАЦ Ти плавиш, зоро златна, Твој сјајни блиста зрак, Сви срећни тебе славе, — Ја љубим гроба мрак. Ти плавиш. „Ето красне!” — Чује се света клик.
353—4, бр. 277, овако искварена: Ти плавиш, зоро красна! Твој сјајни блиста зрак, Сви сретни тебе славе, Ја љубим гроба мрак.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Слободе свете тврди стубови! Пропалог царства руко челична! Насиља турског плахи потопе! Планина ових сјајни оклопе! ВЛ. ВАВИЛА: Ох, кад те видесмо! А стрепили смо много за тобом.
Скупље га нико није платио: Децу сам презрô — браћу издао, И сад рубином крви његове Да јој дијадем сјајни окитим? Да је са братском крвљу наситим?... Ох жељо, жено!... Змијо, идоле!... Куда ме зане, куд ли поведе?
А ја?... Ја сам сирота једно тражила: Преобраз сјајни твога образа — Благодарност сам само искала Којим си Венецији дуговô — Или јој ниси тиме дуговô?...
А он се моје душе такао, Пали ме, мори — све бих плакао, Или по људској крви скакао... Док тебе, дане сјајни, не видим; А онда дрхћем, клонем и слепим, Душом зајечим, срцем застрепим, И ником више ништ’ не завидим.
(Јелисавета у ноћноме оделу улази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ах, санче сјајни моје поноћи, Са меке свиле своје постеље Ко те у ово доба подиже?
О, жељо жива моје младости, Уображења мојих идоле! Мој данче сјајни! Санче варљиви! Грехова мојих друже марљиви!... (Јелисавета, подскакујући, а за њом Ђурашко, излази.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И све је пусто у околу целом И раскош боја звони ми опелом Кô сјајни пролог неке патње грозне. О, чему сјај тај што дан очарава Кад моја срећа на дну Прошлог спава?
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Извезено цвећем, окићено горам’ — Ја и ово место оставити морам! Ено, већ се крију сјајни сунца зраци, Ка западу златни путују облаци; Торбицу сам свезô, опанак притегô, И ја бих са сунцем некуд даље бегô;
Ћипико, Иво - Пауци
Одоше. Иво часом застаде, и гледаше за њима. Чим замакоше, осјети силну тугу. И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем.
Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини. Из даљега допираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну птица и
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Неће много проћи, а ја ћу умрети, Опустеће сјајни Бранковића двори: Али тајну своју ја не смем понети, Тајну што ме мучи и душу ми мори!
И хôр свештеника Оглашава поноћ светим молитвама. У црноме руву, спрам буктиња сјајни', Изгледају они кô духови тајни. Мртва, пуста поноћ, нигде жива знака!
Ко ће да форум штити кад часних грађана нема? Кад храброст тирану служи, а сјајни Капитол дрема? Кипарис гробницу крије и густа, зелена трава, Где, с чистом љубављу к роду, праведни Тулије спава.
Звуци се од свуда хоре, Исток се у пурпур осу и сунце одскочи горе. И дан огреја сјајни. У дољи река се светли, Вратнице лупају селом и жустро певају петли, И кравар, зевајућ гласно, говеда погони тада На
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ту трепери, високо над морем, сјајни Сириус, а право испод њега, близу самога хоризонта, блиста се још једна, исто тако јасна звезда.
Пре четири године посматрао је и једну велику комету; верујем да ће за вечна времена своје име везати о њен сјајни реп. Овај ми је човек веома симпатичан; његова спољашност одаје благородност душе. Остала господа нису ми позната.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Оћеш људски! Их, што немам, и мени да размениш. — Ево ти! — и Лука даде Исајлу једну банкноту. — Деде... али они сјајни динари изабери — ликује сада Исајло. Лука покупи сребро, па се обрати трговцу: — Изброј банке... Тако!...
Не верују себи, па трљају отечене очне капке и с неверицом посматрају морнаре у плавим униформама и онај сјајни месинг на свима странама. Онда се с напором дижу и тешком муком ослањају на рањаве ноге.
Са земље је одисала лака пара, као да се пуши, а сивозелени листови маслина постадоше опет сјајни и сва природа насмејана. По старом обичају, војници дохватише секире да окрешу мало маслине, како би наложили ватру.
Рано изјутра у наш бивак уђе та батерија. Кони снажни, велики. Топови нови, сјајни. Војници се окупили и посматрају. Као да сваки гледа себе на месту неког возара или послужиоца.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И слушај! Редом запјеваше оне!... И гласи дршћу, тресу се, и звоне, Мили и сјајни ко лук младе дуге: ''Не тужи! С болом куда ћеш и гдје би?!
И ти некуд прође, у махалу, сама; Покрила те зима чистим пахуљама, Па по теби трепте кô сјајни лептири... Само твоје лице скрити није хтјела, И ја видјех како, испод сњежног вела, Радосно и златно прољеће ме
Гдје си? Да л' се сјећаш испод грана тије' Кад гледасмо јулску ноћ и мјесец сјајни, Кад нам т'јело проже слатки огањ тајни Па дршћасмо Дуго као брезе двије? Бог зна гдје си сада и да л' живиш јоште!
Оне су ми дале свога срца део, И загрљај њихов и пољубац врео Велики и сјајни ордени су моји. 1924. СОЦИЈАЛНЕ ПЕСМЕ О КЛАСЈЕ МОЈЕ...
И у твоју башту сада, ево, уђе И шедрван осу. С мрамора бијела Просуше се сјајни планули драгуљи, И по башти свуда кликнуше славуљи.
Свијетле птице, и сврх ових глава Лебде и поју, а из сваке стопе Радника кротких, робља наших дана, Ловори, сјајни кô злато кад стопе, Расту, свију се, па врсима грана Пољубе црна и знојава чела.
све стиже И пада сјеме из жуљавих рука; А озго отац силази све ближе: Уз пратњу силних и чудесних звука Ореол сјајни он полаже виш' њих... И свуд из неба, с врхова и лука, Звони и звони: ''...Осана во вишњих!''...
И видјех гдје се горе уздрхтане Облаче тихо у дугину шару. Пуне рубина повише се гране, И кô да широк један вео сјајни Покри високе гребене и стране...
2 Из мојих суза ничу Многи цветови сјајни, А хор се славуја ствара Од уздисаја тајни'. Па ако волиш ме, драга, Све цвеће нек је твоје, И под прозором
11 У реци, у лепој Рајни, У валâ кристалу самом, Келн се огледа сјајни Са својим огромним храмом. У храму икона стоји На златном сликана платну; У пустош лета моји' Светлост је сипала