Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Сјајан Тале дотле њојзи био, Ал' крај Срба сјајност изгубио Кано месец кад гране сунашце — Утече јој на око срдашце: Тек спазила па Хајка планула, И у срцу своме
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
би сладост прибавила, Коју носе речи твоје, — Јамачно би иста важност Читатеља њу достигла, Коју дјела твоји сјајност Јест пред светом себи дигла.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Славан сваки свом сабира, Сади, стани, слади, среће, славе, Стазу, стабла, стубе, стене, сјајност. С'тради спомен сребрној седини, Сврх светлости светила сунчана.
Но Вук клети Ропством прети; Лазар пада, Све пропада, Ах, надвлада Турчин љути, — Бој ућути. Српску славу, српску сјајност, Српско име, српску знатност, Све прогута Видовдан. * Ништ’ на земљи постојаног!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОГДАН: Зар би он ишао у Турке? РАДОШ: Би л’ ишô, децо! Та ишао је!... С крви је њине панцир кошуља Изгубила му сјајност позлате; А на балчаку сабље убојне И не виде се зрна алемска Од њине крви, децо, делије!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Лепши јесте онај спомен кад посред народа многа љупка сјајност слова твога удивљења диже спомен. Лепши јесте онај спомен кад бистротом ума твога, кад ревностју духа твога роду своме
воіле) — копрена, вео ВЕЛИКОЛЕПИЈЕ — сјајност, дивота, величанство ВЕЛИЧЕСТВЕН — величанствен, узвишен ВЕСМА — веома ВЗАИМНИ — узајаман ВЗОР — поглед ВИВАК —