Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Не познајући цену разума и благородство срца и душе, ако се не сјају и не шуште на њој хаљине, мисли да је пропала. Кад би (сачувај боже!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И док ме је џелат у конопце плео шта сам то у твоме сјају разумео, па ћутим пред људима што ме хлебом госте и пред судијама спремним да опросте?
ХРАСТ НА ПОВЛЕНУ Мудрац међ нама ћути, ћути јер види да онај који би могао при сјају звезда које сам пали Јерусалим да зида, народе да буди, труљевину гори, мекиње меси, међ свињама спава.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
заласку сунца у првој тишини, у блиставој сенци смарагдових гора — Бледа, као чежња, непозната жена, С круном и у сјају, седи, мислећ на ме... Тешка је, бескрајна, вечна туга њена На домаку ноћи, тишине и таме.
Носећ у шаци прегршт сунца, У зеницама неба комад, Сићи ће најзад са врхунца Тај астрални и вечни номад! Као у сјају новог дана, Дирнута крилом ветра блага, Гранчица мирте зањихана Не оставивши нигде трага.
љубав што умре у напону врелу, Мач скрхан на самим врховима тврђа, Има победничку гордост на свом челу: Јер умре у сјају пре него зарђа, Она прође душом као из далека Залутале птице у светлости маја; У песми су њиној гласи других река,
И на самом крају, Свој траг изгубити и циљ међу свима, Ишчезнувши тако у небу и сјају. Да ми жеђ осете кобну и све вишу Очи што су туде дуго светлост пиле, Као вир две овце са руном од свиле, Као крв
Јер доцније крупни огњеви да плану, Треба искра оних што умру у сјају; Само зоре које из очаја свану, Прокажу гроб претка и пут нараштају.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Пара од сунца подрхтавала је над равницом и у оном лаком свиленом сјају сунчане магле и боја, мир огромне долине сневао је у некој мистичној удубљености.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Али не помаже. Петар само ћути, а његове, пре тако благе, плаве очи сијају сад, у неком леденом, злом сјају. А Варвара има уплакане очи свако јутро. Али зашто све то, неће да кажу.
коња, ни овна, него на неку звер, грабљиву, носат – са очима, не више у пепелишту сивом, него у неком сребрном сјају. Био је намирисан и мирисао је и брке, које је помадирао. Нису више висили, у чорбу.
Њене су очи биле црне, дивље, и гореле у неком, угашеном, сјају. Личила је на Татарку. Павле јој обећа да ће им доћи, из Кијева, чим буде могао. „Оде ти, серце, далеко!
је, тог дана, био блед јако, а његове, крупне, плаве очи, иако су биле ледене, блистале су сад у неком безумном сјају.
Теодосије - ЖИТИЈА
устаће у неутрулежности; ако је сада неугледно, устаће у слави; ако је сада немоћно и налотом поцрнело, устаће у сјају. Јер ово пропадљиво, рече, треба да се обуче у непропадљивост, и мртво ово да се обуче у бесмртност.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
судбином нити се борили за своје идеале; да се никада нису покоравали оним великим историјским струјама које у пуном сјају тежњи за независношћу потресају и заносе народе до дна душе. Јасно су увидели да нису били ништа друго до „пандури“.
Црњански, Милош - Сеобе 1
не видећи и не чујући више све то, са бисерним низом капљица самртног зноја на челу, гледала је, у надземаљском сјају, у вејавици пахуља снега и ковитлању пламенова, у мешавини славонских шума и небесних сазвежђа, Вука Исаковича.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Дрини у дубину Ону страшну орлушину: Ви звездице нашег неба, Што сијасте кô што треба, Звезде трепте, звезде сјају, Али данка још не дају, Ђорђе дође, сунце грану, А Србији дан освану.
песма оде Ведра неба дићи своде, Звезде сам ја покупио, С њима небо накитио, Сјајне звезде наоколо, Прем даници сјају тмоло — Та си, мила, ти!
Предивну песму удесила славља, Ал' њезин гласак за њ'га се не јавља; Предивно звезде и трепте и сјају, Ма очи с' тамо његове не дају; Далеко мисли њему се отеше, Па око собом и уво однеше.
91. Глени тамо небесима, Гле та чеда умиљата; Ал' месеца нема њима, Траже звезде свога брата, Траже, сјају, свуда гледе, Та куд им се данас деде? 92. Та де ли је, де се крије?
Још се једном свака ређа, Још му једном срце вређа; Он и гледа како сјају, Он и гледа е нестају, Како мутне облачине Крију њему све милине.
Обуче се, ма што скочи? Ох, ала му сјају очи! — „Слушај, слушај“, па с' обрати, Па ко муња оде к врати Она за њим наже сместа. — Ма залуд је, већ га неста.
кано бабу мога“, Трећи опет не збори никако, Гледа пушку, гледа мача свога, Погледује ту десницу руку, Сјају с' очи кâно мрком вуку, Саставио оне страшне веђе, Гледа кроз њи низ бркове смеђе, Страшни брци пали по рамени,
„Ала, Ала!“... завика из гласа И потрже бритки нож од паса. Свеће сјају, ал' нож сјаје живље, Ал' још живље њено око дивље: „Ао, грдни јада за менека!... Ал' сад Ала мени даде лека.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГА: Не знам само како да се обучем. Шта мислиш, да се појавим у пуном сјају? Није згодно, кашће правим се важан, а испашће и да им придајем велики значај. А да изађем у оном у чем се затекнем?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Из воде блесне небеско острвце. ИИ О рани сјају неба што се хвата, одржи милост док се небоплава у води гледа с пуклог недохвата и спира румен с Божијег кристала;
о рани сјају неба што се хвата, за плавет твоју нема поређења, већ читав речник тек је трина трења, од чије силе илузија влата
тек је трина трења, од чије силе илузија влата и мрешка површ језеру у гори а оно шуми: Видело отвори, о рани сјају неба што се хвата!
Издржи налет зрачних насртаја. ИИ Од палих речи творим ли небеса? У првом сјају месеца и сунца шарени жар се, играју колеса по писму свода - орах таме пуца; а „орган слаби“ мучи се и труди у
Зелена, жива, Субота је кристал у освит-сјају, колевку где зиба господар свега (земље, птица, риба) и плач јој множи.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Шуштећи шумом јеж мери пут, кроз грање месец светли му жут. Иде јеж, гунђа, док звезде сјају: „Кућицо моја, најлепши рају!“ ПОТЕРА Остаде лија, мисли се: „Врага, што му је кућа толико драга?
Тамо прве испрео сам бајке о људима свога родног краја, затрепташе у чудесном сјају остављене стазе завичаја. Измакох се из ђачке крлетке у чаробну шуму приповијетке.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
већ су зелена прешла преко мора и кнезове честите погубила на реци, ја знам ко долази и зашто, и знам да сваком сјају и слави такве сенке за петама иду те говоре: доста си светлост земаљску крвљу својом и дробом хранио.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Голгота гори!... Над њоме пламти ускршња зора, А на њој Црква ко златна гора У руменоме сјају се купа— И к њојзи ступа Свет будућности с далеких страна...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Над нама ће небо трептати у сјају, Грлиће нас благо васељена нема, Лепршнуће крилом у оближњем гају Слепи миш, последњи што се на пут спрема, Па док из
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јер јужне звезде, чини ми се, сјају К’о над судбом ми њене очи што су; Јер природа ће у том чудном крају Можда на њену мирисати косу; Јер дане ове
А други пут, када чежња тиха, бона, Прелије у сјају месечине млáке И љубав и наде многих милиона, Ја осетим мржњу на горде и јаке; И живим у друштву оних што су знали
Пред нама су биле вера и лепота У свом спасоносном, тајанственом сјају, И прешли смо стазу немирног живота У присном, и страсном, топлом загрљају.
живи: Нежност према земљи и родноме крају Чијим нам је дахом дух некада плењен, Где и сада звезде истим сјајем сјају, Исти ветар дува плодан, неизмењен, Исте шуме, цвеће и мириси трају. Исте птице поју.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Господњи празници, као и Пресвете Владичице Богородице Наставнице наше, да се празнују изнад других, и то у појању и сјају и у вашем јелу.
празници, као и Пресвете Владичице и Богородице Доброчинитељке наше, да се празнују изнад других, и то у појању и сјају и у вашем јелу.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Трговац Пешика ником није причао о оном црном сјају а та необична светлост коју је, и даље, повремено опажао, као да је у исти мах доносила и опасност и добитак а у ономе
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ти гробови, Стари, нови, Они сјају Сваком нараштају Кад се умље у прошлост удуби, У тамнини да се не изгуби; Кад се пустиш у давнине свете, У давнине и
мора, При заласку сунца, у првој тишини, Тужна у сенци смарагдових гора, Бледа као чежња, непозната жена, С круном и у сјају, седи, мислећ' на ме... Тешка је, бескрајна вечна туга њена На домаку ноћи, тишине, и таме.
за се, к'о звезда небеска, Бачена у свемир што самотна блеска, Док светова крај ње блуде мириаде; И мора светлости сјају и трепере, Век за веком тоне кроз пространства сјајна, А њен бол и живот остали су тајна За бескрајни простор и вечите
Над нама ће небо трептати у сјају, Грлиће нас благо васељена нема, Лепршнуће крилом у оближњем гају Слепи миш последњи што се на пут спрема.
Ракић ЛXXВИИИ ЈЕСЕН Прошла је бура, стишале се страсти, И љубав с њима све је ближе крају; Друкчије сада твоје очи сјају У њима нема ни силе ни власти.
Ја знам, ваше срце сада ватром гори, Моје хладна зима окива и мори; Ваше очи сјају к'о два неба плава, А моје су мутне као магле сиње; Младост - љубав - огањ - све у гробу спава.
“ И акорд звони... Све у сјају јачем Кандило трепти, и собу ми зари... Из кута мукло бије сахат стари. Ја склапам очи, и од среће плачем... А.
В. Илић ЦВ ВЕСЕЛО ЈЕ... Весело је младо јутро, Птице дижу грају, Шума листа, трава гори У сунчаном сјају. На мом крилу започета Тужна песма стоји; С белог листа гледају ме Црни јади моји.
Голгота гори! Над њоме пламти Ускршња зора, А на њој црква, к'о златна гора, У руменоме сјају се купа; И к њојзи ступа Свет будућности с далеких страна.
Сенокос млади пун пољскога цвећа Стрепи у сјају месеца и студи. Сањају булке, мак, и розалије; Али ни мирис не сме да блуди, Већ стоји доле, притајен, пригушен К'о
И моја кратка и нестална срећа Са дахом њиним у неповрат мину; Април у цвету и у сјају сину, И све, о друже, што ме на те сећа Сад само тугу у мом срцу буди; А уздах тешки раздире ми груди.
у бездану дубину Ствари, које му знак тајанствен дају, Заруди дивно, да све боре сину, И, са жаром, у узвишеном сјају: - „Шта тражим? Чему живим?“ одговара, Кроз једно зрачно жуборење груди; „Туч немоћи, вај!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Четврто покретно небеско тело је Сунце. Пето је звезда Аресова коју видимо сада онде на западу у њеном црвенкастом сјају. Шесто је звезда Зевсова; ено је онде на југу. Седмо је звезда Кронова која лежи мало даље, на десно.
Ту застаде. Раскошно зданије, степениште и капија Акрополе, у пуном сјају своје лепоте, застраши га. Ту је пред њим стајао као какав просјак који се приближио господској палати, али нема
Разлика у сјају и у жутини казује ми да је од злата, одмереног за круну, украдена бар четвртина и замењена сребром“. Краљ се подиже
Лапласова звезда блешти у пуном сјају“. „Но изгубила своју некадашњу чистоту и добила пеге“. „Да, чисту успомену неће Лаплас оставити за собом“.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
осмех ведар, смео, У бујној ти коси спава помрчина, А на глави шешир помодан и бео: Крај мене, кроз грају Прошла си у сјају. Погледом те гледах за тебе умрлим. Ти си дивна била.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
На поселима у Идвору слушао многе приче о сјају цареве палате на врху брега Будима и о чудима висећег моста преко Дунава који је спајао Будим и Пешту.
и са људима великог знања и изванредних личности и, захваљујући њима, нестали су сви трагови магле и тада сам у свом сјају њиховог учења видео целовиту слику онога што сам веровао да је америчка цивилизација: дивна ћерка једне дивне мајке
Заиста је тако и мислио судећи по светлом сјају његових интелигентних очију. Имао је око шездесет година, али су му живе очи још увек умеле говорити језиком његове
Заиста је тако и мислио судећи по светлом сјају његових интелигентних очију. Имао је око шездесет година, али су му живе очи још увек умеле говорити језиком његове
Ћипико, Иво - Приповетке
Али, кад су се почели пењати узбрдицом, живље им сјају очи. —Видјећеш како је код мене, — рече он смијући се. — Толико да заклоним главу... Нека, нека! — одговара она.
” Бродица јури крају, вода што капље с весала одбљескује се у сунцу, пучина дршће у сјају, — а она се сневеселила; пригнула се на једну страну чамца и пустила руку да јој низ чамац нагне, прсти јој се топе у
сунчеве као да хоће да га исуше, угрију; пред њим је ноћашњом олујом освјежена, ведра, пространа пучина; игра се у сјају; шапатљива дахће, као да у себи носи сијасет живота, — пучина што је и њега отхранила, којој је вјеровао, с којом је
је угодило, тишина је као у тлеху; у дугоме затону море се тек повија, бродице се лагано љуљају, а пучина дршће у сјају сунца што се одбљескује на прозорима уз море поређаних кућа.
Он га прати погледом и — чека... А маестрал још јаче осваја, те блажи обасјану и угријану земљу. У пуноме сјају трепери плаветнило мора и земље, и свугдје оно допире и испуњава свјежину јарким дахом живота: и поточине, и драге, и
Чињаше јој се као да се пробудила иза сна и сада гледа оно што је у сну негде гледала. Велике тамне очи сјају од изненађења и одскачу сене испод дугих трепавица, а цурска црвена капа оивичила јој чисто чело.
У детињем расположењу, пуна вере и богољупства, затече га први школски распуст. Иза дуге вожње показа се море у сјају летњега сунца. Уздрхта од радости и узбуђења и поздрави га као стара друга.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ИИ Гледајући како звезде Сјају са висине, Видим наше чешке моме, Чујем песме њине. Наше моме рано ране, За певања тица; На потоку, прије зоре
Облак баца и сенке и мраке Да нахуди богоданом сјају — Ал’ соколи ум’у кроз облаке: По томе се соколи познају. Чиста речца духа искрњега Нек’ кâ муња облачину пара
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Она је део предела што спава. Помешана с ветром док ћути у сјају исцрпем будућност у свирепом болу што сања крв лета и пакао у рају.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ Кад си снила, зоро бела, Тад си га однела. ВИ Мислећ’ на те — у том вају, Мислећ— на те — у том сјају — Кад се моја душа пита, Је л’ на земљи, ил’ у рају; Мислећ’ на те, кад ми душа Грли, љуби света оба, — Мила
Ноћ је била. Зором рано Зраци сунца засинуше; Жарко сјају и певају: „Овако се сузе суше!“ Друге ноћи: опет сузе На остатку мртве руже; Опет веле топли зраци: Овако се
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тиса се мути, Крајина буни, јунаци циче, коњици вриште; пушке се сјају, сабље блистају, госпоже туже, — потиске руже, — јер се јунаци, пешци с коњици, на пут справљају, помоћ додају пемској
Ти стројиш и гојиш свог суштества крас; И зато све веће Јест торжество среће Што разгониш мрак, Јер звезде ти сјају И утеху дају Да јеси нам слоге и поноса знак.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
сише И кô пару пење до плавих висина, Сунце што блештећи на западу трне И расипа јару и у крви грезне, У свом сјају гордо силази у безне Док се покрај вода свеле врбе црне.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Приказан је у пуном сјају државног сабора који расправља о јеретицима, потпуно по угледу на византијског цара који председава васељенским
Ћипико, Иво - Пауци
ће да зађе, као за накнаду, разасу своје зраке пољем, а висове планине, над селом, позлати; на њима неко вријеме у сјају оклијева, али не могавши их загријати, — клоне ... А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини.
Гледаше пожутјеле високе шуме, отворена широка поља. Све се блисташе у сунчаном сјају. Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим крајем.
раствори очи, промешкољи се по постељи и, подавивши прекрижене руке под главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају. Брзо путовање и нагла промјена предјела учини да се је увријежена болна мисао растресла и није глодала првом силом.
којој ишчезаваше ведрина неба; У том бљедилу једва се назријеваху контуре прекоморских голети, а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге. Макар је младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безграничности простора.
Између танког облака и сунца лебдијаше небесни знак у раскошноме сјају, и пружаше се све до модрих, испраних прекоморских голети. Иво часком застаде.
У соби је свијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозора простиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главама, трепери лако позлаћени ситнеж.
Испрвице стрпљиво чека и — гледа у ноћ. Иако није мјесец изишао, није помрка — ведро је; звијезле сјају над пучином која се надалеко назире, и по којој су се расуле при другом крају арке—свјећарице...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
ЈЕДНОГ СТАРОГ РУКОПИСА, ХИЉАДУГОДИШЊИ ОТСЕК ИСТОРИЈЕ НАУКЕ Београд Ковчежић са камеама Александринаца, у пуном свом сјају и лепоти, стоји готов на мом столу.
Нема сумње да је знатан део осталих сунаца праћен такође тамним пратиоцима са чврстим корама, који више не сјају својим властитим светлом и које, због њихова огромног отстојања од нас, не можемо и нећемо ваљда никада видети, иако
То је, дакле, наша мајчица, у сјају своје прве младости. Огрнута сребрним, светлуцавим плаштом, изгледа као каква васионска принцеза са милим, а
Она нам изгледа, одавде са Венере, куд и камо већа и светлија него Венера са Земље у свом највећем сјају. А обе ове планете су скоро исте величине! Мало чудно, али ипак врло лако растумачено.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пред собом видимо само планинске врхове покривене снегом. Некоји су осветљени сунцем и блеште у пуном сјају. Гледам и размишљам, где ли сам видео сличну чаробну слику.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Узбуђен, незнаног часа, широких зеница у бескрају; Још један једини пут тада у величанственом сјају Заборављати; заборављати све то што живот би иза мене.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта да се о осталим чудима каже? — риба која је говорила о сјају Горњег света ту би, најчешће, губила дах. Како и не би?
У њеној глави ројиле су се слике Горњега света. Шта је искрење морскога дна према његовом сјају? Шта цветови корала према цветовима јасмина?
Има ли већих јастога у мору? Донесите их! Има ли слађих јаребица? Уловите их! Царство се мора показати у пуном сјају. Шта је с птицама? Што не певају? Певаће! Морају!
Никад се не зна: царско је и на ђубришту царско! Каса свечано утону у ћутање. Шта и да каже о сјају царског двора столицама и лонцима који даље од сиротињске куће нису макли?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И акорд звони... Све у сјају јачем Кандило трепти и собу ми зâри... Из кута мукло бије сахат стари. Ја склапам очи и од среће плачем...
Ми бјесмо у рају, Јабуке слатке берући са грана... Док славуј пјева и звијезде сјају И расипа се мирис јоргована. Но све је прошло... Кô јаблан без росе Сам гинем сада и у чежњи стојим...
Ја знам: ваше срце сада ватром гори, Моје хладна зима окива и мори; Ваше очи сјају кô два неба плава, А моје су мутне као магле сиње...
1906. ЈЕСЕН Прошла је бура, стишале се страсти, и љубав с њима све је ближе крају; Друкчије сада твоје очи сјају — У њима нема ни силе ни власти.
Једна лађа споро површину реже. Стари рибар тегли за крајеве мреже; И на меком сјају, као срма чиста, у широкој пређи лов обилни блиста. С торњем, у пристранку, мало село ћути. Тихо.
То путује љубав своме завичају, На исток, далеко, преко брда голи', Пред олтаром неба, чиста и у сјају, Да прислужи сунце и Богу се моли. 1907. ОЖИВИ МЕНЕ, НОЋИ...
И сикће коса, и у сјају злата Откоси леже, и рубини росе Трепте по осју оборена влата. Сребрн се блесак просипа са косе, Набрекле дршћу
Клицали смо скупа, шалили се красно, И љубили нежно и грлили страсно. На концу у дечјој радости и сјају Ми се ''сакриваче'' играсмо по гају; И скривања наша тако вешта бише Да се нигда, драга, не нађемо више.
све се смеје и весели, Само моје срце смејања не жели. Мала звонца звоне, сјају доле цветне, Као у бајкама зборе тице сретне; Но тај говор мени нимало не годи, Ја свуд беду видим куд ме стаза
31 Свет је тако диван и свод плав и мио, И ветрићи вију тако благо, ти'о, И цветови машу по луци и коси. И сјају и трепте у јутарњој роси, И где поглед рони, свуда песма звони, — Па ипак у гробу ја бих лежат хтео, И уз једну
прев.). 54 Лагано моја кола Кроз шумске одмичу стране, Где у пролетњем сјају Чаробно цветају гране. Ја седим, умујем, сневам, На драгу мислим, кад саме, Спрам кола мојих, три сенке Главом
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ја кад био под бијели Жабљак, виђе Иван своје б’јеле дворе: бијели се у висину кула, на ћошета сићани чардаци, а сјају му срчали-пенџери; виђе Иван, па се ужелио, ждрала коња фати бакрачлијом, и притегну ђемом од челика, но му ждрале
у црну, на вранијем коњма, а напријед јунак на вранчићу, црних, Мујо, до рамена брка, панули му по малим пушкама, сјају му се токе кроз бркове кано мјесец од петнаест дана кад обасја кроз јелове гране; необична ока и погледа, необичне
путању коњу од мејдана, смеђих, Мујо, до рамена брка, и у њег су пали по пушкама, и покрили пушкам’ тепелуке, — сјају му се токе кроз бркове кано мјесец кроз јелове гране кад обасја од петнаест дана; око главе пера и челенке, девет
у црну, на вранијем коњма, оно ти је све пет Мркоњића; што је напр’јед јунак на вранчићу, црни брци пали до пушака, сјају му се токе кроз бркове кано мјесец од петнаест дана кад обасја кроз јелове гране, необична ока и погледа, необичне
путању коњу од мејдана, смеђих, брате, до рамена брка, и у њега пали до пушака, и покрили пушкам’ тепелуке, сјају му се токе кроз бркове кано мјесец од петнаест дана кад обасја кроз јелове гране; око главе перје и челенке, девет
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ако не мож' бити златан, буди црвен, буди румен, или бео — прихватам те... Ни саме звезде све једнако не сјају, неголи друго је сјање и тафра Сунцу, а друго Месецу и другојаче звездами.