Употреба речи сјеверац у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Бјеше већ мрак кад се Јанко и Крцун упутише горњим пољем. Дувао је лак сјеверац. Док не прођоше Бајице, мало су што говорили, а кад се дохватише планине, нашавши завјетрину, сједоше, напише се, и

Ћипико, Иво - Приповетке

Кошарицу носи у руци, а студен вјетар забуши је у лице; преко ноћи духнуо је сјеверац, отјерао облаке, осушио калдрму и путове и донио зимње сунце.

А сунце очас освојило и море и шкољ, и топли дан убио јутарњи свјежи сјеверац, па настала тишина. Око ручана доба, рибари, довршивши посао, наложише ватру да испеку на жеравици преостале срдјеле.

Пирка хладни сјеверац, гдјекад јаче заструји, али не снаша лишће нити њиме шушка; дува већ неколико дана: све је омео и очеличио, селом је

Такав је човјек... баш као вријеме, видиш: јуче је дувала јужина, а данас струји сјеверац .. . Није то; болан, било из инада, не дао бог!

Ћипико, Иво - Пауци

— Имам посла у селу, — одговори Раде и изиђе. Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден. Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине хуји и гони пред собом још подјекоји одијелити сиви облак.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности