Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
се у ћошак по оне наше најдуже грабље, а стари самарџија полако исправља ноге, исправља леђа, врат и окреће се дједу, сједећивом и зачуђеном. — Нас два одосмо, а ти чувај казан, старо млинарско кљусе.